U odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika, Srbija ima natprosečan broj startapa u poređenju sa zemljama u sličnoj fazi razvoja. Potencijal prepoznali stranci, sa domaćeg tržišta slabo interesovanje investitora, i premala pomoć države.
Broj startapa u Beogradu i Novom Sadu zajendo u rangu su sa prosekom koji važi za "fazu aktivacije" u sličnim zemljama, što ukazuje da je neophodno povećati broj startapa kako bi ekosistem rastao. Još smo daleko od lidera u regionu - Bukurešta, Varšave ili Budimpešte - ali imamo potencijal da ih stignemo, podaci su iz prvog "Startap skenera" koji je danas predstavila Inicijativa Digitalna Srbija.
Beograd i Novi Sad sa 300 startapa otvorenih u poslednjoj deceniji, daleko su od Berlin sa sa 2.500 ili Amsterdama (2.200) ali ne tako daleko od Varšave (400), i ispred Kijeva ili u rangu Bukurešta, iako su to prestonice zemalja sa mnogo većim brojem stanovnika i BDP-om.
Srbija se nekako drži, i nije u pitanju samo broj startapa, nego i njihova vrednost potvrđena akvizicijama iz sveta u poslednjih pet, šest godina. Srbija je tako privukla kapital od 125 miliona evra samo u dve kompanije (za ostale je taj iznost zatajen, optimistična procena je sve zajedno oko 400 miliona), što je daleko do jedne Poljske (611 miliona€), ali i ona je daleko od drugolpasirane u regionu Srednje i Istočne Evrope - Češke (162 miliona), pa Mađarske (142).
Ali opet, Srtbija tu "beži" EU članicama Rumuniji (91), Bugarskoj (79)..., Hrvatskoj (46)... Ovo je veoma važno jer Srbija ima daleko najniži BDP od naveenih zemalja (pet puta od Češke i tri puta Mađarske), a do sada je imala i jednu od najnižih institucionalnih podrški prema finansiranju startapa.
Na primer, Hrvatska je uz podršku Evropskog investicionog fonda (EIF) 2019. godine plasirala investicioni fond koji će u hrvatske startape uložiti više od 40 miliona evra. Slično ovoj inicijativi, pored Ukrajine, sve ostale zemlje na listi imale su sličnu EU podršku za formiranje investicionih fondova, akceleratora i podsticaje u regionu.
S druge strane, domaći startap ekosistem karakterišu i izuzetno nizak nivo investicija i upućenost na klijente izvan Srbije. Startapovii iz Beograda i Novog Sada u ranoj fazi dobiju gotovo 90 odsto manje sredstava od globalnog proseka za ekosisteme u istoj fazi.
Zbog toga, ukoliko Srbija uskoro ne kreira institucionalnu podršku za potrebe finansiranja startapa, ovaj očigledno veliki i vodeći razvojni potencijal biće izgubljen, upozoravaju iz Digitalne Srbije. Tada neće mnogo pomoći ni globalna povezanost, odnosno intenzitet komunikacije osnivača tih firmi iz Srbije sa relevantnim firmama iz inostranstva, što je dobra slika Srbije danas.
Startap skener je nastao u saradnji NVO Inicijativa Digitalna Srbija sa organizacijom Startup Genome iz San Franciska, koja je u svoju globalnu analizu 54 svetska startap ekosistema uključila i Beograd i Novi Sad kao jedinu tačku u ovom delu sveta.
Startap skener pored detaljnih nalaza američkih eksperata donosi i rezultate lokalnih istraživača iz Digitalne Srbije i njenih članica, kompanija EY i PwC.
