Jedna vinarija iz Srbije rešila jeda od zaborava sačuva autohtonu sortu grožđa – sedušu sa Fruške gore.
Jedinu sačuvana stara autohtona sorta crnog grožđa na Fruškoj gori - seduša - daje vino sa mirisom trešnje a o njenom opstanku brine se Vinarija Šivački.
U desetogodišnju avanturu spašavanja jedne "srpske" sorte kroz svoje vino upustili su se Šijački, piše "Agrolist", a prenosi portal Poljoprivreda.info.
Prvi put se seduša u savremenoj literaturi pominje u knjizi prof. dr Sime Lazića "Vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore" (1982.). Autor je samo spominje po opisu Prokopija Bolića, arhimandrita manastira Rakovac, autora priručnika "Soveršen vinodelac" iz 1816. koji sedušu naziva crna zelenika.
Bolić je u ovom priručniku opisao 35 sorti Fruške Gore. Dalje, svi autori koji su opisivali ovu sortu pominjali su njenu specifičnost da nema šarka, nego da praktično za par dana promeni boju iz zelene u plavu.
Sledeća važna godina je 2008. kada je na bazi starog vinograda sa 52 čokota seduše, Bojan Mandić počeo da proučava autentičnost i da se bavi klonskom selekcijom seduše.
On je DNK analizom dokazao da se radi o autetičnoj sorti koja nije bila poznata ni u jednoj banci gena. Mandić je uspeo da izdvoji pet klonova seduše koji će ući u evropski registar sorti. Na ovom važnom poslu je i doktorirao.
Ivana Šijački Majoroši kaže da komercijalizacija sorte ide korak po korak, jer je ova veoma bujna sorta i osetljiva na bolesti i štetočine.
Jedan od naših najboljih poznavalaca vina, urednik časopisa "Vino i Fino" Igor Luković, o vinu od seduše kaže da daje vina izrazito voćnog karaktera, umerenog intenziteta, odlične svežine. Osim mirisa trešnje, ringlova, šljive i crvenog voća, primetne su i cvetne note (božur), kao i mineralno – zemljani karakter. Iako je umerene punoće, vino ima čvrstu strukturu, fine tanine i dobre, umerene kiseline. Daje zanimljiva vina, prilično drugačija od ostalih sorti uobičajenih na Fruškoj gori.
"Za sada je seduša jedina sačuvana stara autohtona crna sorta na Fruškoj gori i kao takvu treba je čuvati i razvijati. Takođe, zbog svojih karakterstika nudi prilično širok spektar mogućnosti za uparivanje sa hranom. Ipak, šta sve može da se dobije od seduše i sa sedušom, videćemo tek u budućnosti. Da bismo došli do neke šire slike, sorta bi trebalo da se raširi malo više, da bude zasađena u drugim vinogradima i da se pokušaju i drugačiji načini vinifikacije i odležavanja. Za sada, zahvaljući porodici Šijački, seduša ima odličnu početnu poziciju, a na vinarima je da sve to dalje razviju u pravom smeru", ističe Luković.
