Emisiju obveznica duplo dužeg trajanja nego što je dosad bio sluičaj najavio je, za "koliko sutra", ministar finansija Siniša Mali.

Mali je u Skupštini kazao da je Srbija do sada emitovala obveznice na period do 10 godina, odnosno do 15 godina.

"Obim nije veliki, iznosi 150 miliona evra, ali za nas je važan, jer ako je neko spreman da vam ukaže poverenje na 20 godina, to govori u prilog tome koliko se Srbija promenila, koliko smo stabilni i koliko poverenja investitori imaju u našu ekonomiju", istakao je Mali.

Pored emisije obveznica na 20 godina denominovane u evrima, Srbija će, kaže, imati emisiju obveznica u dinarima na period od 12 godina, što je, prema njegovim rečima, dugoročnije nego do sada.

MINIMALNE KAMATE

Mali je podsetio da se 2019. godine Srbija vratila na međunarodno tržište kapitala, gde je imala dve veoma uspešne emisije evroobveznica, i to po iistorijski najnižim kamatnim stopama. "Pri poslednjoj emisiji obveznica u novembru emitovali smo 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,25%, a prethodno smo u junu emitovali obveznicu u iznosu od 1 milijarde evra, na period od 10 godina, sa stopom prinosa od 1,619% i šest puta većom tražnjom", rekao je Mali.

"Na ovaj način pokazujemo koliko se Srbija promenenila, jer sve što radite u javnim finansijama na kraju se potvrđuje na međunarodnom tršitu kapitala", poručio je ministar finansija.

KLIRING I STRANCIMA

U Skupštini se danas raspravljalo i o izmeni Zakona o tržištu kapitala, kojim se omogućava veća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.

"Strani investitori i fondovi će na brz i efikasan način moći da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala", rekao je obrazlažući zakon ministar Mali.

Ministar je ukazao da efikasno tržišše kapitala i poverenje investicione javnosti predstavljaju bitan preduslov za dalji ekonomski razvoj zemlje.

Razlozi za izmenu zakona proizilaze iz činjenice da je praksa ukazala da je potrebno izvršiti dalje usaglašavanje sa zakonom koji uređuje javni dug i time omogućiti veću dostupnost i atraktivnost domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima, smanjiti troškove finansiranja i obezbediti bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti, a sve u cilju unapređenja i razvoja tržišta kapitala i finansijskog tržišta uopšte.

Izmenama se uvodi i ovlašćeno strano lice kao učesnik u kliringu srpski hartija od vrednosti.

U ovom trenutku na domaćem tržištu, samo Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) obavlja poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti.

Uvođenje stranog pravnog lica koje obavlja poslove kliringa i saldiranja u skladu sa zakonom koji uređuje javni dug, pruža dodatnu mogućnost stranim investitorima i fondovima, da na brz i efikasan način ulažu u domaće hartije od vrednosti i srpsko tržište kapitala, stoji u obrazlođenju predloga izmena zakona.