Ministar finansija Siniša Mali predložio je danas na sednici Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da se formira međuresorna radna grupa koja bi se bavila kripto-imovinskim pravima u Srbiji.
Mali je u ime Koordinacionog tela preporučio da se Vladi Srbije predloži osnivanje radne grupe koja bi detaljnije sagledala tu oblast.
"To je tema o kojoj se mnogo priča, ali se malo zna. Kao ministar finansija želim da razmotrim sve mogućnosti i kanale saradnje i ulaganja u našu zemlju. Neki od investitora već trguju i plaćaju u kriptovalutama i bitkoinima. Dakle, to je trend koji je nezaustavljiv i Srbija ne bi trebala da bude na začelju toga", rekao je Mali, navodi se u saopštenju.
On je dodao da je Srbiji potrebno da bude zemlja koja omogućuje razne oblike finansiranja, te je stoga neophodno i da se prati modernizacija finanijskih derivata i instrumenata plaćanja, što upravo, kako kaže, predstavljaju kriptovalute i blokčejn tehnologija.
Mali je istakao da je nesporno da u ovoj za sada novoj materiji treba uvažavati mišljenje stručnjaka i eksperata iz elektronskog poslovanja i kripto-imovinskih prava, te se založio da u radu tog budućeg radnog tela, ako bude formirano, učestvuju pored predstavnika države i dokazani eksperti iz ove oblasti.
Videćemo šta će o ovome reći Narodna banka, koja je zadužena za monetarnu politiku, a samim tim i za sve oblike novca na teritoriji Srbije. Prošlog meseca je u jednom izveštaju Banke za međunarodna poravnanja konstatovano da se u 50 centralnih banaka u svetu radi na projektima digitalnih valuta. Najčešće se radi o elektronskim tokenima, i računima koji bi bili dostupni građanima i privredi, koji sada imaju "pristup" parama centralne banke samo kroz banknote i kovanice, piše "Fajnenšel tajms".
Kristijan Nojer, bivši guverner Banke Francuske i viceguverner Evrospke centralne banke, izrazio je za ugledni poslovni dnevnik sumnju da će neka velika centralna banka lasirati digitalnu valutu "za narod" u narednih 10 godina, ali i rekao da očekuje da će takvo digitalno plaćanje između banaka uspostaviti veoma brzo.
Švedska u Urugvaj su pokrenuli svoje pilot-projekte za široku potrošnju sa e-krunom i e-pezom, ali Nojer ističe da centralne banke imaju zadršku zbog brige za privatnost kao i negativnog uticaja na vođenje monetarne politike. No, ne rizikuju sao centralne banke.
Digitalna valuta će podrazumevati a ljudi imaju račune kod centralne banke umesto kod komercijalne, kao što je slučaj sada. To bi značilo i da je centralna banka odgovorna za provere klijenata i pretrage za nezakonitim aktivnostima kao što je pranje novca, a da bi komercijane banke izgubile tradicionalnu ulogu posrednika na tržištu novca, kaže Nojer koji je sada u Odboru Setla, londonske tehnološke firme za blokčejn tehnologiju.
