KOLIKO ĆE NAS KOŠTATI koronavirus u Kini i Italiji?

G7, grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta, danas će saopštiti preporuku mera radi sprečavanja finansijskih i ekonomskih šokova zbog mogućeg globalnog širenja epidemije koronavirusa.

Svetska finansijska tržišta su zasad mirno primila jučerašnje najave centralnih banaka Japana, Britanije, Francuske, a onda i američkog Trezora, da su spremne da podrže svetsku ekonomiju i usklade svoje aktivnosti u jeku žirenja koronavirusa.

A kako stoji stvar sa Srbijom u ovoj globalnoj priči? Hoćemo li, kao mala zemlja, drastičnije ili blaže osetiti talasanje sveske ekonomije, da li će biti nestašica proizvoda, prvenstveno iz "svetske radionice" i zemlje žarišta epidemije – Kine, ili bi nas više trebalo da brine pojava koronavirusa u Italiji, razgovarali smo sa ekonomistom Sašom Đogovićem.

"Posledica će svakako biti za ekonomiju u svetu, pa i za Srbiju. Ali za razliku od globalnih tokova, u kojima će najviše biti pogođeni veliki trgovinski partneri Kine, naša ekonomija će trpeti posredno. Neće biti nikakvih poskupljenja niti nestašica ali već smo pretrpeli solidan udarac u sektoru usluga - turizma, saobraćaja i ugostiteljstva - jer imamo veoma velik pad broja turista a tako će biti sve do maja. Posledice se osećaju delom i u građevinarstvu, jer kineske kompanije grade puteve u Srbiji a imale su problema sa povratkom radnika koji su otišli u Kinu za proslavu lunarne Novu godine", kaže Đogović.

Ovaj aktuelni udarac osećaju turističke firme ali ga statistika još ne beleži jer dostupni su podaci samo za januar, u kome je ipak bilo više turista iz Kine nego prošle godine u to vreme i to dva i po puta više. Ali, to i otprilike bilo to za ovu polovinu godine, jer Minisarstvo turizma je saopštilo da su ture iz Kine masovno otkazane bar do polovine aprila. A od januara do juna prošle godine u Srbiju je stiglo gotovo 60.000 turista iz te zemlja.

To me treba pridodati i gotovo 23.000 turista iz Italije, koji su još platežnija kategorija.

Što se privrede tiče, posledice koronavirusa već trpi Fijat u Kragujevcu i prateća srpska autoindustrija, jer je epidemija poremetila proizvodnju i dopremu delova za elektroinstalacije vozila. Problema ima i kod izvoza, pa tako muke imaju i izvoznici drvne građe i ono malo poljoprivrednog izvoza koji ide ka toj dalekoistočnoj zemlji.

Ali, ističe analitičar Đogović, nas bi trebao više da zabrine šta će se u vezi sa epidemijom događati u Evropi, prvenstveno u Nemaćkoj i Italiji, našim ubedljvo najvećim trgovinskim partnerima.

"Građani u Srbiji ne bi trebalo da se brinu zbog mogućnosti eventualnih nestašica tekstilne robe, obuće, ili električnih aparata koji nam masovno stižu iz Kine, kao ni njihovog poskupljenja. Kod nas roba uglavnom poskupljuje zbog cene nafte, a ona je u padu. A kod obuće i odeće smo čak imali i pojeftinjenje u januaru, tako da tu brige nema. Ono što može da brine, i to poslovne ljude a ne potrošače, je situacija u Italiji. Jer, ako tamo zbog epidemije padne proizvodnja i tražnja, biće usporen i naš izvoz. Već pri ovakvim uslovima, Srbija će teško moći da ima planirani rast od 4 odsto ove godine ", objašnjava Đogović.

Na sreću, najnovije vesti s Apenina nisu tako crne. Nema novoobolelih, a dosad je obolelo 2.040 ljudi, od čega je umrlo 52. Optimistički sad možemo gledati i na Kinu, gde su u kopnenom delu Kine u nedelju potvrđena samo 202 nova slučaja koronavirusa. To je veliki pad broja obolelih u jednom danu, s obzirom na to da su prethodnog dana zabeležena 573 nova slučaja, saopštila je danas Nacionalna zdravstvena komisija. Tako je ukupan broj potvrđenih slučajeva koronavirusa u Kini dostigao 80.026, a broj umrlih je bio 2.912.