Ekonomske posledice i poskupljenja u Srbiji zbog koronavirusa u Kini i Italiji

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

KOLIKO ĆE NAS KOŠTATI koronavirus u Kini i Italiji?

Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs
Autor Georgi Mitev Šantek Izvor mondo.rs

Svet se ubrzano priprema na ekonomski šok koji bi mogao nastati drastičnijim širenjem epidemije van Kine. G7 sprema mere, uvoznici iz Kine se dovijaju a kako će proći Srbija – hoće i biti nestašica i poskupljenja?

Izvor: Guliver/Getty Images Plus/iStock/grinvalds

G7, grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta, danas će saopštiti preporuku mera radi sprečavanja finansijskih i ekonomskih šokova zbog mogućeg globalnog širenja epidemije koronavirusa.

Možda će vas zanimati

SAD, koje ove godine predsedavaju G7, saopštile su da će se ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupiti danas na konferenciji da bi razmotrili mere i utvrdili posledice koronavirusa na globalnu ekonomiju.

Za sada se ne traži da vlade namenski izdvajaju sredstva ili usklađuju kamatne stope, saznaje Rojters.

UMESTO KINESKIH I PAKISTANSKIH – TURSKE MAJICE

Koronavirus nije napravio probleme samo tekstilnim proizvođačima u Kini već i u celom tamošnjem okruženju koje garderobom snabdevaju čitav svet. Pakistanci, recimo, su čak 70 odsto zavisni od uvoza tekstilnih sirovina, boje i hemikalija iz Kine. Sada moraju da se snalaze sa uvozom iz Koreje, Tajvana ili Indije ali po cenama za trećinu većim od dosadašnjih. Zbog toga se svetski proizvođači brzo okreću Turskoj, kao savršenoj rezevno varijanti - zemlji da dobrom tekstilnom industrijom a koja je bliža zapadnim potrošačima.

Svetska finansijska tržišta su zasad mirno primila jučerašnje najave centralnih banaka Japana, Britanije, Francuske, a onda i američkog Trezora, da su spremne da podrže svetsku ekonomiju i usklade svoje aktivnosti u jeku žirenja koronavirusa.

A kako stoji stvar sa Srbijom u ovoj globalnoj priči? Hoćemo li, kao mala zemlja, drastičnije ili blaže osetiti talasanje sveske ekonomije, da li će biti nestašica proizvoda, prvenstveno iz "svetske radionice" i zemlje žarišta epidemije – Kine, ili bi nas više trebalo da brine pojava koronavirusa u Italiji, razgovarali smo sa ekonomistom Sašom Đogovićem.

"Posledica će svakako biti za ekonomiju u svetu, pa i za Srbiju. Ali za razliku od globalnih tokova, u kojima će najviše biti pogođeni veliki trgovinski partneri Kine, naša ekonomija će trpeti posredno. Neće biti nikakvih poskupljenja niti nestašica ali već smo pretrpeli solidan udarac u sektoru usluga - turizma, saobraćaja i ugostiteljstva - jer imamo veoma velik pad broja turista a tako će biti sve do maja. Posledice se osećaju delom i u građevinarstvu, jer kineske kompanije grade puteve u Srbiji a imale su problema sa povratkom radnika koji su otišli u Kinu za proslavu lunarne Novu godine", kaže Đogović.

Ovaj aktuelni udarac osećaju turističke firme ali ga statistika još ne beleži jer dostupni su podaci samo za januar, u kome je ipak bilo više turista iz Kine nego prošle godine u to vreme i to dva i po puta više. Ali, to i otprilike bilo to za ovu polovinu godine, jer Minisarstvo turizma je saopštilo da su ture iz Kine masovno otkazane bar do polovine aprila. A od januara do juna prošle godine u Srbiju je stiglo gotovo 60.000 turista iz te zemlja.

To me treba pridodati i gotovo 23.000 turista iz Italije, koji su još platežnija kategorija.

Što se privrede tiče, posledice koronavirusa već trpi Fijat u Kragujevcu i prateća srpska autoindustrija, jer je epidemija poremetila proizvodnju i dopremu delova za elektroinstalacije vozila. Problema ima i kod izvoza, pa tako muke imaju i izvoznici drvne građe i ono malo poljoprivrednog izvoza koji ide ka toj dalekoistočnoj zemlji.

GLOBALNA POŠAST

U bilansu za 3. mart, prema podacima CNN i portala Vordlometar, ukupan broj zaraženih u svetu od koronavirusa iznosi 90.932, a broj umrlih 3.119. Ukupno se do sada oporavilo 48.175 ljudi. U Južnoj Koreji obolelo je 5.000, 28 je umrlo.U Iranu je obolelih oko 1.500, umrlih 66 ljudi.

Ali, ističe analitičar Đogović, nas bi trebao više da zabrine šta će se u vezi sa epidemijom događati u Evropi, prvenstveno u Nemaćkoj i Italiji, našim ubedljvo najvećim trgovinskim partnerima.

"Građani u Srbiji ne bi trebalo da se brinu zbog mogućnosti eventualnih nestašica tekstilne robe, obuće, ili električnih aparata koji nam masovno stižu iz Kine, kao ni njihovog poskupljenja. Kod nas roba uglavnom poskupljuje zbog cene nafte, a ona je u padu. A kod obuće i odeće smo čak imali i pojeftinjenje u januaru, tako da tu brige nema. Ono što može da brine, i to poslovne ljude a ne potrošače, je situacija u Italiji. Jer, ako tamo zbog epidemije padne proizvodnja i tražnja, biće usporen i naš izvoz. Već pri ovakvim uslovima, Srbija će teško moći da ima planirani rast od 4 odsto ove godine ", objašnjava Đogović.

Na sreću, najnovije vesti s Apenina nisu tako crne. Nema novoobolelih, a dosad je obolelo 2.040 ljudi, od čega je umrlo 52. Optimistički sad možemo gledati i na Kinu, gde su u kopnenom delu Kine u nedelju potvrđena samo 202 nova slučaja koronavirusa. To je veliki pad broja obolelih u jednom danu, s obzirom na to da su prethodnog dana zabeležena 573 nova slučaja, saopštila je danas Nacionalna zdravstvena komisija. Tako je ukupan broj potvrđenih slučajeva koronavirusa u Kini dostigao 80.026, a broj umrlih je bio 2.912.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 15

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kuka

Bolje je pitanje koliko ce profitirati onu koji su korona virus pustili namenski.

Milan

Nije istina da nema promene cena zbog toga i da nece imati uticaja. Veleprodaje delova za mobilne telefone su odmah isti dan po izbijanju virusa u Kini poslale email kako podizu cene delova zbog toga. A zapravo trose magacinske zalihe po starim cenama. Inspekcija bi trebala ozbiljnije da radi svoj posao i da vlasnike veleprodaja udari po dzepu i to za nekoliko miliiona plus zatvor za vlasnike veleprodaja. Ovo je cisti lopovluk i izvlacenje novca. Trebalo bi preispitati i cenu goriva jer je u Bosni uveliko opala i to znacajno. Litar dizela izadje oko 120 dinara a kod nas je i dalje preko 160

Brajan Bulaga

Mi uvek placamo. Skoro bila cena nafte na istorijskom minimumu, tng pojeftinio 0,4 din u trajanju od 7 dana.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader