Epidemija će kad-tad završiti a to mora dočekati i koliko-toliko zdrava privreda pa u svetu države kreću sa merama pomoći. Kako će to biti, ili kako bi moglo biti, kod nas?
Evropska centralna banka počela je sa opsežnom akcijom upumpavanja stotina milijardi evra u finansijski krvotok Evrozone, Norveška smanjuje poreze i pomaže lokalne samouprave i nezaposlene, Grci daju po 800 € onima kojima će biti smanjena plata, Francuska razmatra i privremenu nacionalizaciju velikih kompanija… neke su od mera koje se u Evropi pokreću kako bi se podržala privreda da preživi ekonomske posledice pandemijer korona virusa.
Mere će morati da preduzme i Srbija a ideje već dolaze same privrede. Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) uputila je Vladi predlog prvog kruga mera u cilju smanjivanja negativnih efekata pandemije korona virusa na domaću ekonomiju.
Zahtevi su i očekivani, s obzirom na situaciju, i neočekivani, s obzirom na to što su iz ove asocijacije tražili ranije (još lakše otpuštanje radnika, smanjivanje plata, prebacivanje na druge poslove i sl.) a uglavnom se odnose na poreske olakšice.
Njihovo istraživanje ukazuje da već sada 55 odsto kompanija beleži teškoće u poslovanju. Od ispitanih kompanija najveći broj ili već ima, ili očekuje da će prodaja opasti za 20 do 30 odsto u prvom periodu.
Najčešći problemi u poslovanju dolaze od ograničenosti kretanja robe, internacionalno i lokalno, izazova u organizaciji rada, smanjenja dotoka novca (cash flow), prekida i kašnjenja u lancu nabavki i isporuka.
Prva mera koja se predlaže je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa, a na drugom mestu mera nalazi se oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.
Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost kompanija, AmCham predlaže umanjenje u iznosu od 50 odsto na akontaciju poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike uz plaćanje prema godišnjem obračunu sledeće godine.
Takođe, obustavu obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju.
Primenom ove dve mere, neće biti umanjene poreske obaveze preduzeća već samo odložene usled smanjenja poslovnih aktivnosti, smatraju u komori koja prdstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 95.000 građana Srbije,.
Poslednja iz seta generalnih mera, predviđa omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga. AmCham preporučuje vladi da hitno otpočne pregovore i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje, kako bi i Srbija imala tzv. "zelenu traku" za promet robe.
Imajući u vidu da je najosetljiviji sektor privrede sektor malih preduzeća, AmCham je preporučio i dodatne mere za mala i srednja preduzeća koje uključuju 50 odsto manje poreze i doprinose za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite namenjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih preduzeća.
Kako bi se dodatno obezbedio ostanak u radnom odnosu za radnike, predloženo je i refundiranje i pokrivanje dela troškova plaćenog odsustva za vreme prekida ili smanjenja obima rada pod uticajem virusa.
Pored pohvale uvođenju moratorijuma na otplatu kredita za preduzeća i građane, AmCham predlaže i dodatnu injekciju likvidnosti bankama od strane NBS, bilo u vidu smanjenja obavezne rezerve, proširenja kolaterala za repo operacije, bilo kroz omogućavanje korišćenja zaštitnih slojeva kapitala, kao i odgovarajući tretman potraživanja u moratorijumu sa stanovišta prudencijalnh standarda.
Dodatno, predložene su izmene i pojašnjenja administrativnih mera, kao što su omogućavanje elektronskog otvaranja bolovanja, prijave prebivališta i rada od kuće.
Za sve zaposlene koji ne mogu da rade od kuće, AmCham predlaže uvođenje zvaničnih protokola i mera zaštite ovih zaposlenih.
Mere su predložene na osnovu istraživanja AmChama o aktuelnom i očekivanom ekonomskom uticaju virusa korona, ograničenih finansijskih mogućnosti kojima Srbija raspolaže, najavljenih mera Vlade Srbije, kao i na osnovu primera dobre prakse iz 15 zemalja.
Analizirane su mere u Australiji, Austriji, Kanadi, Kini, Danskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj i Hrvatskoj, a uzete su u obzir mere koje su najavljene u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji.
A ŠTA SVE RADE U SVETU
GRČKA: Državnu naknadu od po 800 evra dobiće 500.000 zaposlenih u preduzećima koja su od 15. marta do kraja aprila obustavila rad na osnovu odluka Vlade Grčke o sanitarnim merama zbog pandemije.
Isti iznos dobiće i samozaposleni i samostalni preduzetnici, kao i oni koji rade u malim porodičnim preduzećima, objavljeno je danas.
Ministar finansija Hristos Staikuras je najavio da će taj iznos biti uplaćen na račune korisnika početkom aprila, dok će budžetski rashod zbog toga dostići 400 miliona evra.
Vlada je ukazala da na krizu neka preduzeća odgovaraju masovnim otpuštanjem. Ministar rada Janis Vrucis je rekao da je "slika tržišta rada za mart razočaravajuća do tragična", a premijer Kirijakos Micotakis upozorio da preduzetnici ne bi trebalo da zaposlene otpuštaju "nepotrebno i neopravdano" što se smatra zloupotrebom i to će se smatrati pravno nevažećim.
Pored naknade od 800 evra onima čija su preduzeća zatvorena odlukom Vlade, proglašeno je obustavljanje poreskih obaveza tih zaposlenih za mart. Naredne takve obaveze biće plaćane u julu.
Uz to je grčka država u potpunosti preuzela uplaćivanje doprinosa na plate svih zaposlenih za zdravstveno i socijalno osiguranje i za zdravstvenu zaštitu. Taj budžetski trošak će dostići 450 miliona evra.
Vlada je redovne isplate naknade za sve nezaposlene, kojima pravo na to ističe 31. marta, produžila za dva meseca. Cena te mere za državni budžet će premašiti 150 miliona evra.
FRANCUSKA: Francuskom predsedniku Emanuelu Makronu uskoro će biti predočene različite mere pomoći koje bi najvećim kompanijama u zemlji omogućile da se izbore sa krizom zbog korona virusa, uključujući i moguću nacionalizaciju, piše Rojters.
Francuski ministar finansija, Bruno le Mer, izjavio je danas da postoji nekoliko opcija koje bi mogle da dođu u obzir, od pružanja finansijske pomoći od strane države do nacionalizacije tih kompanija.
NORVEŠKA: Norveška će smanjiti porez na zarade i odobriti veća finansijska sredstva opštinama u nastojanju da se izbori sa pandemijom koronavirusa, objavio je danas parlamentarni odbor za finansije.
To je drugi fiskalni paket koji je dostavljen parlamentu ove sedmice, nakon povećanja naknada za nezaposlene i ostalih vanrednih mera finansiranja odobrenih u ponedeljak, izveštava Rojters.
"Spremni smo da učinimo sve što je potrebno za zaštitu radnih mesta, kompanija i dobrobit ljudi. Nema ograničenja za novac", izjavio je poslanik Konzervativne stranke Sven Harberg na konferenciji za novinare.
Nacionalni avio-prevoznik Norvidžan Er se obratio norveškim vlastima za finansijsku pomoć, a odbor za finansije je poručio da je na vladi da predloži mere za pojedinačne kompanije.
