Ekonomski stručnjaci ocenili su danas da država mora da pomogne privredi Srbije koja je stala zbog epidemije virusa korona, ali da u toj podršci ne treba da se razbacuje preko granice održivosti. Koje su mogućnosti a koje opasnosti (neodgovarajuće) intervencije?
"Sada nije glavno pitanje visina troškova države i rast javnog duga, već spas privrede", rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević.
Država ima dva izbora, kaže Brčerević za Betu, ocenio da država ima dva izbora, jedan je da se zaduži i spasi najveći deo kapaciteta privrede i radna mesta da bi 2021. godine mogla da očekuje prihode od poreza.
Druga mogućnost je, prema njegovim rečima da država štedi na pomoći privredi i da se manje zadužuje da bi javni dug manje porastao, ali u tom slučaju je problem ko će sledeće godine obezbediti prihode za državnu kasu.
"Taj manji trošak u ovom trenutku državu može da kasnije skuplje košta", rekao je Brčerević.
Država, kako je rekao, sada priprema paket mera koje, kako veruje neće biti preuranjene "kao pomoć penzionerima i povećanje javnih investicija u trenutku kada je privreda prestajala da radi" .
"U ovoj situaciji je opravdano jednokratno povećanje javnog duga sa sadašnjih 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i na možda 60 odsto, kao i povećanje deficita budžeta da bi se privreda naredne godine vratila na nivo iz 2019. godine", rekao je Brčerević.
Direktor naučno-istraživačkog razvoja u Ekonomskom institutu, Ivan Nikolić, rekao je da treba malo sačekati da se vidi koliko će epidemija trajati da bi se u skladu sa tim doneo odgovarajući državni paket mera za pomoć privredi.
"Ako se zdravstvena kriza završi krajem aprila to podrazumeva jedan scenario, a ako potraje duže drugi program mera", rekao je Nikolić.
Dodao je da će se "teško pomoći svima" koji su imali štetu zbog toga što nisu radili za vreme epidemije.
"Slovenija se obavezala da će nadoknaditi 60 odsto minimalne zarade za tri meseca što je oko dve milijarde evra, a to je ozbiljan novac, pa kada bi se Srbija opredelila za tu meru takođe bi joj bilo potrebno oko dve milijarde, a time bi samo pokrila deo potreba građana", rekao je Nikolić.
On je ocenio da treba sačekati kraj epidemije "podvući crtu i izračunati štetu i prema njoj videti koje su mogućnosti za zaduživanje radi pomoći privredi". ;
Profesor ekonomije na Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i Goran Radosavljević rekao je da i stručnjaci EU preporučuju da se visina javnog duga sada stavi u drugi plan".
"Odlaganje ili smanjenje poreza kao mera pomoći preduzećima dovelo bi državu u ne likvidnost, ali ako može da izdrži dva-tri meseca bez prihoda to je prihvatljivo. Problem je što verovatno ne može da izdrži", rekao je Radosavljević.
Rešenje treba tražiti u "upumpavanju novca u privredu, čak i iz primarne emisije bez obzira što bi porasla inflacija jer koga briga da li je ona jedan ili na primer sedam odsto".
"Šta je bolje da privreda, sada težak pacijent, preživi, ili da izgubi jedan bubreg", upitao je Radosavljević i dodao da ga svakodnevno zovu vlasnici malih i srednjih preduzeća koji su isplatili plate i više nemaju nikakvih prihoda.
Novac, kako je rekao ne treba "upumpavati" nekontrolisano i ne svima na isti način, velikim kompanijama je možda moguće odložiti poreske obaveze, a malim treba obezbediti finansijsku podršku jer i EU preporučuje da se države radi toga zaduže.
