Među najteže pogođenim zemljama je Italija gde će, procenjuje se, ove godine BDP-a opasti za 15%.

Jedan od očiglednih efekata korona virusa procenjuje se biće opšte osiromašenje stanovništva. Rizik je da će stopa siromaštva i dalje rasti, s potpuno različitim parametrima.

Novi siromasi se razlikuju se od tradicionalnih, ljudi koji imaju inače najniže plaćene poslove ili rade tek povremeno, jer su to sada ljudi koji su do pre mesec dana imali normalna primanja i posao.

Prema studiji Banke Italije, oko 260 hiljada porodica moglo bi pasti u siromaštvu ako bi vanredna situacija trajala dva meseca. Broj bi se trebao povećati na 360 hiljada ukoliko se pandemija nastavi.

MMF: OPORAVAK U KINI OHRABRUJUĆI ALI NEIZVESNOST OSTAJE

Skromni ekonomski oporavak u Kini posle naglog prekida da bi se zaustavila pandemija korona virusa je "ohrabrujući", rekao je danas glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) istovremeno upozoravajući da se ne treba prerano radovati pošto je neizvesnost i dalje "ogromna". "Oporavak u Kini, mada ograničen, je ohrabrujući, ukazuje da mere za zaustavljanje pandemije mogu da imaju uspeha u kontroli epidemije", ocenio je Gita Gopinat u zajedničkom blogu sa Džonom Bludornom..

Suočena s ovim brojevima italijanska vlada je pokrenula hitne mere koje idu u pravom smjeru, ali nažalost neće biti dovoljne: povećanje primanja porodica i radnika, pomoć kroz mreže socijalne zaštite, jednokratna naknada u iznosu od 600 evra za samostalne privatnike i radnike, i proširivanje takozvanog "prihoda za građane" za ljude u apsolutnom siromaštvu (credito di cittadinanza).

Ove osnovne mere same po sebi ne mogu pokriti 100% sve radnike. Određene kategorije radnika ostaju izvan bilo kojeg osiguranja, iako ti "preostali" predstavljaju značajan broj ljudi, jer je reč je o milionima osoba, koji su se našli bez ikakvog izvora zarade.

Među njima su oni koji rade po kućama, njeguju stare, sezonski i povremeni radnici koje nisu obuhvaćeni paketom mera nazvan "Cura Italia" (lenje Italije).

U provinciji Kampania, gde na poljoprivrednim farmama rade isključivo afrički imigranti, odobreno je oko tri miliona i 800 hiljada evra finansijske podrške "afričkih zajednicama", eufemizam za hiljade emigranata iz Afrike.

Oni su često bez ikakvih dokumenata, rade na poljima, žive u improvizovanim barakama, sa minimalnom nadnicom, bez radnog vremena, i u potpunoj milosti ili nemilosti poslodavaca.

To je mera koja "spasava žetvu na poljima", jer je epidemija korona virusa ugrozila dolazak sezonskih radnika, iz drugih djelova Italije, imigranta ili onih koji dolaze iz siromašnijih zemalja Evropske Unije.