Onlajn prodaja hrane u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja vanrednog stanja raste, pijačari pokušavaju da se presele "na mrežu", ali pitanje je koliko će to zaživeti. Optimisti i oni kojima je pogled stalno uprt "u svet" iz istog su danas dobili realniju slilu.
Veliko je pitanje da li će na netu sveži onlajn "bakalini" u Srbiji , i ne tako sveže mušterije, i posle krize i otvaranja pijaca nastaviti da posluju digitalno. U svet je to mnogo razvijenije ali i dalje ne toliko da zamenisvakodnevni odlazak u prodavnicu. A o tome da i taj kanal "pada u vodu" čim se brod malo zatrese, sada u vreme pandemije ne moramo ni mnogo isticati.
Danas se o srpskom onlajn tržištu hrane raspravljalo u veb panel diskusiji "Onlajn prodaja hrane: nužda ili budućnost?". Ppredstavnici Privredne komore Srbije, velikih i malih proizvođača, kao i jednog od velikih trgovinskih lanaca, govorili su o porastu onlajn prodaje hrane u nas, problemima u logistici i potrebi da se odgovori na povećanu potražnju…
Sekretar Udruženja za trgovinu pri PKS, Žarko Malinović, rekao je da se na početku krize zahvaljući dobroj organizaciji s trgovcima uspelo u stabilizovanju lanca klasičnog snabdevanja i da je taj udar koji je izazvala velika potražnja u prvoj nedelji bio ublažen, pišu "Večernje novosti".
On je ukazao da je to što je u (fizičkim) prehrambenim prodavnicima više od 80 odsto proizvoda domaćeg porekla razlog stabilnosti snabdevanja u uslovima kada je tražnja bila izuzetno povećana, i kada je 14. i 15. marta prevazišla čak i "pikove" pred novogodišnje praznike, kada je uobičajeno najveća tražnja za prehrambenim proizvodima.
"Kada govorimo o onlajnu, imamo ogroman rast, 100%, 200% i 300%, međutim, ako je činjenica da neko ima 150 porudžbina nedeljno i vidite da je taj rast 200%, tu ne možemo govoriti o igri velikih brojeva", rekao je Malinović.
Naveo je da se taj kapacitet nije u mnogome povećao, već promenio u smislu razvijanja saradnje s kurirskim službama i onim sistemima koji su već definisali svoju platformu kao sisteme dostave (deliveri).
Njima je, naveo, omogućeno ubrzano dobijanje dozvola zbog ograničenja kretanja i oprimizacija njihovih kapaciteta.
Malinović kaže da veliki broj malih i srednjih proizvođača hrane nije radio na razvoju onlajn kanala prodaje, ali i navodi da krizu ne treba posmatrati kao nuždu za razvijanje takve vrste prodaje. Objasnio je da je za proizvođača važno i da omogući prvi kontakt potrošača s njegovim proizvodom na polici u prodavnici, a da paralelno sa tim razvija onlajn prodaju koja je mnogo jeftinija i efikasnija za nekog malog proizvođača.
"Polica je ograničen resurs i kao takvu je treba posmatrati. Mnogo je važnije da napravimo ceo kanal snabdevanja efikasnijim, to je ono što je problem malih prozvođača", rekao je Malinović.
Naveo je primer proizvođača kozjeg sira, kao viskokvalitetne hrane, za koga je ključni kanal bio usmeren pre krize na horeka sektor, odnosno na prodaju restoranima i hotelima, a na tržištu ima ukupno manje od 100.000 zainteresovanih potrošača.
Za takvog proizvođača je rekao da će shvatiti da mu je mnogo jeftinije da uspostavi direktne kanale prodaje ka potrošačima, a to je upravo onlajn prodaja, te da prodavnice služe isključivo za promociju, a ne kao mesto prodaje.
Malinović je rekao da je PKS sa Ministarstvom poljoprovrede aktivno radio na razvijanju platforme za poljoprivredne proizvođače i plasman njihovih proizvoda.
Miloš Pejčinović iz Asocijacija za promociju srpske hrane kaže da će proizvođačima visokokvalitetne hrane biti potrebna najveća pomoć, jer će mnogi od tih proizvođača i poljoprovrednih gazdinstava biti ugroženi.
Maja Marković, rukovodilac službe za medije kompanije Mercator S, rekla je da je broj njihovih novoregistrovanih onlajn kupaca i do 10 puta veći, da je usko grlo logistika, te da su u pregovorima s raznim kompanijama koje rade dostavu.
Ivan Minić, osnivač Mojapijaca.rs, koji se u konferenciju uključio iz SAD, kaže da Moja pijaca postoji već četiri godine, a da se u poslednje vreme zbog krize javljaju razni portali koji zapravo imaju problem s dostavom.
"Zato limitiramo broj porudžbina koje možemo da realizujemo", rekao je Minić i poručio da su izazovi jako veliki i pojačani celokupnim trenutnim stanjem.
Ksenija Perčić, suvlasnica Granum brenda, kaže da prodaja raste i u prodavnicama i onlajn i navodi da je u martu prodaja njihovih brendova u trgovinama porasla za 20%, a onlajn prodaja za 32%.
A ŠTA KAŽE "RAZVIJENI" SVET
Pandemija zbog koje su milioni prisiljeni da ostanu kod kuće, izgleda kao savršeno vreme za internet prodaju prehrambenih proizvoda, ali se to pretvorilo u borbu prodavnica "online" s porastom narudžbi, jer nemaju toliko kapaciteta da odgovore na dosad neviđeni skokovit rast potražnje, kažu svetski mediji.
Posle panične kupovine u trgovinama preostalih testenina, konzervirane hrane i toaletnog papira, mnogi kupci su brzo našli na internetu sajtove za dostavljanje namirnica. Tj. našli su linkove i veb stranice, ali je do same porudžbine a kamoli robe, teško doći.
"Postaje izazov da se sakupe sve namirnice potrebne za samo jedan obrok", rekao je Pol Smit, softverski inženjer koji živi blizu Mančestera, u Engleskoj, gde postoji posebno mnogo "internet bakalnica".
Smit je dugogodišnji kupac britanskog internet supermarketa Okado (Ocado), ali od poslednje isporuke pre dve sedmice, nije na preopterećenom sajtu uspeo da dođe na red i naruči novu.
Problem mnogih dostavnih službi je naći dovoljno osoblja za odabir robe u magacinima po narudžbi i za isporuku. Čak i za Okado koja ima uslugu koja se oslanja na robote-magacionere, značajno povećanje isporuka značilo bi veliko ulaganje u nove mašine i skladišta, a to je sada prekasno da bi se pratio skokovit rast potražnje. A i pitanjke je da li će tražnja, odnosno potreba za tom opremom, ostati.
Smit je rekao da mu nestaje mesa i smrznute hrane, a neće da ode u radnju jer brine da će mu astma, dijabetes i visok krvni pritisak biti rizični faktori ako ga uhvati novi korona virus.
"Neću paničiti još nedelju dana, ali ako budem morao da čekam još dve nedelje za isporuku, to će biti vrlo blizu kraju svih mojih zaliha", rekao je on.
U SAD-u kupovina namirnica polako migrira na internet, ali to je svega tri odsto ukupne maloprodajne trgovine hranom, navela je u izveštaju Dojče banke iz prošle godine.
Kako je kriza udarila, porudžbine za dostavu su se povećavale je su milioni Amerikanaca kod kuće. Tokom prve nedelje marta, čak i pre no što su neki gradovi i države naredili "Ostanite kod kuće!", prodaja isporuka namirnica preko firmi Instakart, Amazon i Volmart porasla je za najmanje dve trećine u odnosu na godinu dana ranije, saopštila je analitička firma Erns reserč.
Instakart platforma, koja sarađuje s više od 25.000 prodavnica u Severnoj Americi, kaže da su narudžbe u poslednjim nedeljama porasle 150 odsto.
Zato kupci u pandemijom teško pogođenom Njujorku čekaju danima samo da bi zakazali isporuku na koju se ranije obično čekalo samo nekoliko sati.
U Kini, odakle je pandemija krenula početkom ove godine, sveprisutne aplikacije za naručivanje hrane uz pomoć pametnih telefona pomogle su milionima da opstanu tokom meseci stroge blokade po kućama.
Veleprodajni kineski lanac supermarketa Frešipo (Freshippo) kompanije Alibaba, je regrutovao otpuštene radnike restorana za svoje privremeno osoblje kako je sve više kupaca prelazio na naručivanje putem aplikacije i prosečne veličine narudžbi su skakale u prvoj polovini februara.
