Sva preduzeća u privatnom sektoru mogu da koriste mere propisane prvom uredbom koju je Vlada danas usvojila, pod uslovom da od 15. marta do danas nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto, kaže ministar Siniša Mali.
Pogodnosti iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja, što je bilo jedno od često upućivanih pitanja državi od strane privrede.
Kada je reč o fiskalnim merama, odnosno o odlaganju poreza i doprinosa, one se odnose na privredne subjekte, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica.
Odlaže se plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara sledeće godine.
Pri popunjavanju poreske prijave, privrednici treba da u mali kvadrat kao datum početka plaćanja poreza stave 4. januar 2021.
Ministar finansija Siniša Mali je na konferenciji za novinare rekao da je država želela maksimalno da pojednostavi sve procedure, da se sve radi automatski, što je privreda i tražila.
Popunjavanjem ove stavke, privrednici se automatski prijavljuje i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.
Plaćanje ove poreske obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez plaćanja kamate.
Odlaže se plaćanje i akontacije poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec ove godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020.godinu.
Zatim prvom uredbom se reguliše i ukidanje PDV-a na one donacije koje su izvršene ka Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini.
Obveznik PDV ima pravo i na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa. Kada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja.
Jedno od najčešcih pitanja je bilo i da li neko ko je samostalni preduzetnik, i nema zaposlenih, može da koristi ovu novčanu pomoć, a odgovor države je da može.
Takođe, ova mera se odnosi na lica koja sa poslodavcem imaju potpisan ugovor o radu, na određeno ili na neodređeno vreme.
Kada je reč o isplati, ona će početi u maju i ide u tri rate: maj, jun i jul.
Detalji koji se tiču podnošenja obrasca i prijave za mere, mogu se naći u uredbi koja će biti objavljena na sajtu Vlade Srbije, Ministarstva finansija i u Službenom glasniku.
Jedna od nedoumica privrede bilo je i pitanje, da li taj novac ide kao dodatak na platu?
Cilj države je, kažu, da se osigura da će svaki privrednik moći da isplati plate svojim zaposlenima, a da država nije ta koja treba da vodi politiku zarada u privatnom sektoru već da obezbedi uslove za poslovanje.
Visina zarade preko 30.000 dinara je na poslodavcu, kažu nadležni.
Svaka firma će zato morati da otvori namenski račun, uključujući i paušalce, a preko tog računa će država uplati taj novac, čime se obezbeđuje da novac bude prosleđen zaposlenima.
Kada je reč o velikim pravnim licima, odnosno kompanijama oni imaju pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart ove godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja.
Isplata i za njih će takođe biti u maju, junu i julu, u iznosu 50 posto minimalne zarade za mesec mart.
I oni su u obavezi da otvore namenski račun, preko koga će ići ta isplata.
To je novac koji poslodavac može da uračuna u minimalnu naknadu zarade od 60 procenata, a može, kako se objašnjava u uredbi, da ide i kao dodatak na tih 60 posto od ukupne zarade zaposlenog.
Na ovaj način država takođe želi da se osigura da neće biti otpuštanja radnika, odnosno da će zaposleni kome je privremeno prekinut rad moći da dobije novčanu naknadu.
VIDEO: Ko je otpustio više od 10% radnika - NEMA POMOĆ države
Privrednici će izgubiti pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15.marta ove godine, za period koji se završava u tom periodu.
Nadležni poručuju da će svakog poslednjeg dana u mesecu, počev od ovog meseca proveravati da li se privrednici pridržavaju svih tačaka iz uredbi i provere će trajati zaključno sa 31. oktobrom ove godine.
Firme koje izgube pravo na korišćenje ovih mera pomoći dužni su da plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa kamatom i izvrše povraćaj direktnih davanja takođe sa kamatom koja se obračunava po stopi koja je propisana za poreske dugove.
