RAMPA VEĆ NA PRVOM KORAKU: Mala preduzeća zaslužuju veću pomoć u krizi | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

RAMPA VEĆ NA PRVOM KORAKU: Mala preduzeća zaslužuju veću pomoć u krizi

Izvor mondo.rs Izvor Financial Times
Izvor mondo.rs Izvor Financial Times

Tvorci politike su svesni da je od presudnog značaja osigurati tok novca prema realnom sektoru, posebno prema milionima malih i srednjih preduzeća koja čine njegovu okosnicu. A male firme probleme imaju već na prvom koraku, čitajte u dodatku Fajnenšel tajmsa u MONDU.

Izvor: Ilustracija, ODELJENJE ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE/MUP REPUBLIKE SRBIJE
heder FT Financial times Izvor: Financial times

Širom sveta, vlasti prestaju da se pridržavaju ustaljenih pravila, kako bi pomogle privredi da pregura dramatično usporavanje prouzrokovano korona virusom. Hiljade milijardi dolara upućuju se kao pomoć firmama kojima preti gašenje. Tvorci politike su svesni da je od presudnog značaja osigurati tok novca prema realnom sektoru, posebno prema milionima malih i srednjih preduzeća koja čine njegovu okosnicu.

Uprkos dobrim namerama vlada SAD i Britanije, mnoga preduzeća srednje veličine imaju problema da iskoriste program hitnih kredita koji im je ponuđen. Vlasnici se žale na zastoj u dobijanju odobrenja za kredit. Drugi, pak, kažu da su banke odbile njihov zahtev jer nemaju kreditnu istoriju.

Možda će vas zanimati

Očigledno je da nisu baš svi pravilnici zanemareni. Vlade se se odlučile da hitna sredstva za spas privrede dodeljuju preko komercijalnih banaka. Time su se u ovaj proces umešale i uobičajene mere opreza povezane sa komercijalnim kreditiranjem, kao što su visoke kamatne stope i zahtevi za obezbeđivanje ličnih garancija. To je dovelo do zastoja već na samom početku. Programi ove vrste zaslužuju svaku pohvalu, ali ne vrede mnogo ako preduzeća nemaju način da dobiju pristup sredstvima koja bi ih održala u životu.

BIROKRATIJA SAMO SMETA

Tvorci politike se moraju osloboditi stega birokratije i otići korak dalje kad je reč o garancijama. Trebalo bi, umesto kredita, razmisliti o dodeljivanju bespovratnih sredstava. Pružanje prave podrške preduzećima svih veličina je od presudnog značaja, kako bi ona imala bilo kakvu nadu da prežive narednih nekoliko meseci. Čak i ako račun koji se tako ispostavlja vladama izgleda visok, to neće biti ništa u poređenju sa ekonomskim troškovima masovne nezaposlenosti i depresije bez presedana, koji bi bili neizbežni ako preduzeća ne budu zaštićena u bliskoj budućnosti.

I američka i britanska vlada su naknadno unapredile svoje mehanizme podrške, ali još mnogo toga je ostalo nerešeno. Britanski ministar finansija Riši Sunak (Rishi Sunak) s pravom je ukinuo zahtev za obezbeđivanje ličnih garancija za kredite u iznosu do 250.000 funti. Ni podnošenje zahteva više neće biti ograničeno samo na kompanije kojima je odbijen zahtev za dobijanje kredita pod komercijalnim uslovima, čime će se povećati broj korisnika ovih sredstava. Međutim, zajmoprimci se i dalje suočavaju sa visokim kamatnim stopama nakon prve godine. To je problem koji mora biti rešen. Velika zabrinutost vlada i zbog potencijalnog „uskog grla“ u Britanskoj poslovnoj banci (British Business Bank), organu vlade zaduženom za nadzor nad kreditima, za koji se mnogi plaše da ne odgovara ovoj svrsi. Prisutna je i opravdana skepsa u pogledu predloženog iznosa od 350 milijardi funti za spas privrede, budući da se najveći deo tih sredstava – 330 milijardi – upućuje preko bankarskog sektora u vidu garancija za dobijanje kredita. Ukupan iznos kredita koje će banke na kraju odobriti nije utvrđen.

U SAD, s druge strane, Kongres je namenski odredio iznos od 350 milijardi dolara koji će biti podeljen kompanijama, a u četvrtak su na spisak dodati novi instrumenti kreditiranja. Najvažnije od svega je da američki paket mera nudi kredite koji prelaze u bespovratna sredstva ako kompanije zadrže ili ponovo zaposle svoje radnike. Ipak, i u ovom slučaju, izazov predstavljaju operativni problemi.

Bez obzira na pomoć vlade, i banke moraju da odigraju svoju ulogu. Razumljivo je da će mnoge od njih biti zabrinute zbog izloženosti dodatnim kreditnim gubicima, ali ovo je situacija bez presedana. U SAD, banke su izrazile zabrinutost zbog obaveze držanja kredita sedam nedelja pre nego što ih vlada može otkupiti. Uprava saveznih rezervi je postupila pravilno i dozvolila bankama da brže prodaju svoje kredite. Možda obe vlade mogu nešto da nauče iz iskustva Švajcarske, koja je pokazala izuzetnu brzinu u pogledu upućivanja novca ugroženim kompanijama. Švajcarci su, baš kao SAD i Britanija, izvršili široke i brze intervencije nakon krize 2008. godine, koje su pomogle da se zaštiti privreda u celini. Argument u prilog akcije sličnog obima još je snažniji danas, ali sva odgovorna lica moraju biti pod izuzetno strogim nadzorom.

FT finacial times futer Izvor: Financial times

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU