Banke koje posluju Srbiji će kroz garantnu šemu iz velikog antikriznog Vladinog paketa pomoći privredi obezbediti 2 milijarde evra kredita pod sledećim kamatama i uslovima...
U paketu države vrednom 5,1 milijardu evra, koji je objavljen kao velika pomoć privredi od preduzetnika i malih i srednjih preduzeća pa sve do velikih kompanija a primljen sa takođe velikim zadovoljstvom privrednika u vezi mera ali i skepsom u vezi sa efikanošću i brzinom primene, banke su pristale da daju dve milijarde evra krediti privredu uz državnu garanciju.
Klijenti mogu da dobiju kredit do iznosa četvrtine svog godišnjeg prihoda za 2019. godinu, a maksimalno 3 miliona evra, saopšteno je iz Udruženja banaka Srbije, nakon što je ministar finansija Siniša Mali juče predstavio usvojenu garantnu šemu Vlade.
Banke će kredite klijentima koji zadovoljne još neke uslove dati uz, kako kažu, povoljne kamatne stope. A one iznose zbir jednomesečnog beliboraplus 2,5% bančine marže za kredit u dinarima, odnosno zbir tromesečnog euribora i 3% marže za kredit u evrima.
Prema trenutnom stanju to je 3,42% kamate na kredite u dinarima, jer je jednomesečni belibor (Belgrade Interbank Offered Rate je referentna kamatna stopa koja se računa se kao aritmetička sredina kamatnih stopa po kojima prvoklasne srpske banke međusobno pozajmljuju u dinarima) je trenutno manji od 1%.
Za kredit u evrima, kamatna stopa je 2,75%, jer je tromesečni euribor (evropska međubankarska kamatna stopa) trenutno između 0,25% i 0,3%.
Krediti iz garantne šeme odobravaće se malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Krediti će se odobravati na rok do 36 meseci što uključuje i grejs period od 9 do 12 meseci. Naravno, što je poček duži, veća će biti i rata kredita kada počinje da se otplaćuje.
"Banke dele sudbinu građana i privrede ove zemlje i u potpunosti podržavaju aktivnosti Narodne banke i Vlade Srbije na umanjenju efekata krize, odnosno na njenom što bržem prevazilaženju. Naš zajednički cilj je pre svega očuvanje likvidnosti privrednih subjekata, što brži izlazak iz krize i na kraju visok rast u sledećoj godini za koji očekujemo da može da dostigne prognoziranih 7,1%", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Banke su raije već saopštile da neče kredite davati baš svima, i pored delimične garancije Vlade (24%), i postavile su generalni minimum uslova da bi se za njih apliciralo.
Osnovni uslov je da u periodu pre pandemije FIRME NEMAJU DUGOVE koje nisu platile na vreme – tj. da su redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i zaposlenima.
Iz UBS naglašavaju da je bankarski sektor Srbije ranije sproveo moratorijum u otplati ranije uzetih kredita, čime je građanima i privredi Srbije već pružio podršku u vrednosti oko 2 milijarde evra.
Da li su ovi krediti povoljni ili ne zavisi pre svega od uslova pod kojima su se preduzeća taduživala dosad, ali i po kojima bi inače mogla dase zaduže. Neka velika preduzeća koja verovatno mogu da se zaduže povoljnije, kao kompanije u okviru MK Grupe, već su rekla da pozdravljaju mere Vlade ali da neće koristiti ove kredite.
Drugi, oni manji, će prvo posegnuti za kreditima Fonda za razvoj, koji su takođe u paketu mera Vlade. Tamo je kamata samo 1% na kredite, rok je takođe do 36 meseci a grejs period do dvanaest meseci, a krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima;
Pravo da podnesu zahtev za kredit po ovom programu, imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti, kao i zadruge, a koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i drugom relevantnom registru i koji dostave zvanične redovne finansijske izveštaje za prethodne dve godine.
Ovaj uslov o finansijskim izveštajima ne primenjuje se, naravno, na preduzetnike koji nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja.
Kredit se može odobriti samo ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima privrednog subjekta u dve godine iskazan dobitak, odnosno za jednu može da bude iskazan neto gubitak ali da je ostvaren poslovni dobitak.
Firme takođe ne mogu da budu "u teškoćama", odnosno da nad njima nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njima ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), da se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.
I još jedan važan uslov, bar je tako najavljeno, je da iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ne stigne dopis da je firma za više do 10% smanjila broj radnika na određeno i neodređeno vreme radnika (otpustila ih) na dan 16. mart 2020. godine i u toku toku korišćenja kredita.
