Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da će do povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) doći samo u slučaju da sve druge mere za izlazak iz ekonomske krize ne donesu željeni efekat.
"Sa stanovišta Vlade bilo bi najlakše reći - povećajmo PDV za dva odsto i rešen problem. Ali to bi izazvalo inflaciju. Samo jedna stvar može Srbiju tokom ove i iduće godine da spase - da konačno povučemo milijardu evra koja nas čeka u inostranstvu za Gazelu, Koridor 10...", rekao je Jelašić u intervjuu za Večernje novosti u petak.
On je ocenio da bi na pozitivne efekte eventualnog smanjenja broja zaposlenih u administraciji Srbija morala da sačeka bar šest meseci, a da bi u prvom trenutku morala da obezbedi otpremnine za te ljude.
"I dalje imam osećaj da političari skoro isključivo pričaju o merama koje dobro zvuče. Jedini je problem što od tih i takvih mera nema mnogo para", rekao je on.
On je ocenio da mere kao što su porezi na visoke plate, luksuzne automobile, imovinu "lepo zvuče", ali "tu para nema".
"Srbija nema dovoljno bogatih ljudi, ako pod bogatstvom podrazumevate plate iznad 100.000 i 150.000 dinara. Posebno pitanje je i kako funkcioniše poreska administracija i u kojoj meri je efikasna. Ovde porez plaća samo onaj ko nema načina da ga izbegne", rekao je Jelašić.
Prema rečima guvernera NBS do kraja godine očekuje se inflacija od osam odsto, sa mogućim odstupanjem od dva odsto.
"Nema šanse da se (inflacija) otme kontroli. Pošto će biti zamrzavanja plata i penzija, a i država će manje trošiti, doći će do smanjenja domaće tražnje za blizu 20 odsto, a to ujedno znači da inflacije ne može biti", rekao je Jelašić.
Guverner je izjavio da vlada još nije donela odluku o konkretnim potezima protiv ekonomske krize.
Kad je reč o aranžmanu sa Medunarodnim monetarnim fondom, Jelašić je istakao da je "sto odsto ubeđen da će programa biti".
"Sa stanovišta Vlade bilo bi najlakše reći - povećajmo PDV za dva odsto i rešen problem. Ali to bi izazvalo inflaciju. Samo jedna stvar može Srbiju tokom ove i iduće godine da spase - da konačno povučemo milijardu evra koja nas čeka u inostranstvu za Gazelu, Koridor 10...", rekao je Jelašić u intervjuu za Večernje novosti u petak.
On je ocenio da bi na pozitivne efekte eventualnog smanjenja broja zaposlenih u administraciji Srbija morala da sačeka bar šest meseci, a da bi u prvom trenutku morala da obezbedi otpremnine za te ljude.
"I dalje imam osećaj da političari skoro isključivo pričaju o merama koje dobro zvuče. Jedini je problem što od tih i takvih mera nema mnogo para", rekao je on.
On je ocenio da mere kao što su porezi na visoke plate, luksuzne automobile, imovinu "lepo zvuče", ali "tu para nema".
"Srbija nema dovoljno bogatih ljudi, ako pod bogatstvom podrazumevate plate iznad 100.000 i 150.000 dinara. Posebno pitanje je i kako funkcioniše poreska administracija i u kojoj meri je efikasna. Ovde porez plaća samo onaj ko nema načina da ga izbegne", rekao je Jelašić.
Prema rečima guvernera NBS do kraja godine očekuje se inflacija od osam odsto, sa mogućim odstupanjem od dva odsto.
"Nema šanse da se (inflacija) otme kontroli. Pošto će biti zamrzavanja plata i penzija, a i država će manje trošiti, doći će do smanjenja domaće tražnje za blizu 20 odsto, a to ujedno znači da inflacije ne može biti", rekao je Jelašić.
Guverner je izjavio da vlada još nije donela odluku o konkretnim potezima protiv ekonomske krize.
Kad je reč o aranžmanu sa Medunarodnim monetarnim fondom, Jelašić je istakao da je "sto odsto ubeđen da će programa biti".
"Pitanje je samo kako će izgledati. Ništa još nije konkretno odlučeno, u živoj komunikaciji smo sa Fondom", rekao je on za sutrašnje "Novosti".
Prema Jelašićevim rečima, iduća nedelja je krajnji rok da dostavimo MMF-u naš novi predlog, "inače nećemo uhvatiti voz za bord MMF, koji je početkom maja". Aranžman mora da odobri bord, da bismo mogli da povučemo sredstva.
Jelašić je rekao da ključnu reč u pregovorima vode premijer Mirko Cvetković, ministri Mlađan Dinkić i Diana Dragutinović i on.
"Mi smo i potpisnici Memoranduma. Po mom mišljenju, bilo bi bolje da je veći broj ministara bio uključen u ceo taj proces", dodao je guverner NBS.
Na pitanje ko je uopšte predložio "solidarni porez", naša ili njihova strana, Jelašić je odgovorio da je sa MMF usaglašeno kolika je dubina naše "budžetske rupe", a "na nama je da odlučimo kako ćemo je popuniti".
"Da je MMF insistirao na 'solidarnom porezu', a mi odustali, sada bi poruka iz Vašingtona bila: Programa nema", naglasio je on, istakavši da je "jedna stvar šta je najbolje za Srbiju, a sasvim druga šta će u određenoj političkoj konstelaciji biti odobreno u Skupštini".
On je ocenio da je najrealnije da se dodatno smanje izdaci iz budžeta, pre svega diskrecioni rashodi, kao i rashodi za plate u državnoj administraciji.
Diskrecioni rashodi su, kako je naveo, "veoma široka lepeza i sad se proverava kako je moguće smanjiti te rashode u ovako kratkom periodu".
"Na tu kategoriju se iz budžeta izdvaja oko 150-160 milijardi dinara. Tu ima i investicija, reprezentacije, struje, vode, telefona... Moguće je i povećanje akciza na dizel i benzin", naveo je on.
"Priče da će pad dinara za 25 odsto izazvati inflaciju od 50 odsto ne stoje. Martovski podaci pokazuju da je inflacija 0,5 odsto. Trgovci ne dižu cene jer je smanjena tražnja."
Sledećih nekoliko meseci najteže tek dolazi, poručio je Jelašič i ocenio da su građani toga svesni, mnogo svesniji nego političari, koji i dalje poručuju da će sve biti pod kontrolom, da ćemo sve da rešimo.
(agencije/MONDO)
Prema Jelašićevim rečima, iduća nedelja je krajnji rok da dostavimo MMF-u naš novi predlog, "inače nećemo uhvatiti voz za bord MMF, koji je početkom maja". Aranžman mora da odobri bord, da bismo mogli da povučemo sredstva.
Jelašić je rekao da ključnu reč u pregovorima vode premijer Mirko Cvetković, ministri Mlađan Dinkić i Diana Dragutinović i on.
"Mi smo i potpisnici Memoranduma. Po mom mišljenju, bilo bi bolje da je veći broj ministara bio uključen u ceo taj proces", dodao je guverner NBS.
Na pitanje ko je uopšte predložio "solidarni porez", naša ili njihova strana, Jelašić je odgovorio da je sa MMF usaglašeno kolika je dubina naše "budžetske rupe", a "na nama je da odlučimo kako ćemo je popuniti".
"Da je MMF insistirao na 'solidarnom porezu', a mi odustali, sada bi poruka iz Vašingtona bila: Programa nema", naglasio je on, istakavši da je "jedna stvar šta je najbolje za Srbiju, a sasvim druga šta će u određenoj političkoj konstelaciji biti odobreno u Skupštini".
On je ocenio da je najrealnije da se dodatno smanje izdaci iz budžeta, pre svega diskrecioni rashodi, kao i rashodi za plate u državnoj administraciji.
Diskrecioni rashodi su, kako je naveo, "veoma široka lepeza i sad se proverava kako je moguće smanjiti te rashode u ovako kratkom periodu".
"Na tu kategoriju se iz budžeta izdvaja oko 150-160 milijardi dinara. Tu ima i investicija, reprezentacije, struje, vode, telefona... Moguće je i povećanje akciza na dizel i benzin", naveo je on.
"Priče da će pad dinara za 25 odsto izazvati inflaciju od 50 odsto ne stoje. Martovski podaci pokazuju da je inflacija 0,5 odsto. Trgovci ne dižu cene jer je smanjena tražnja."
Sledećih nekoliko meseci najteže tek dolazi, poručio je Jelašič i ocenio da su građani toga svesni, mnogo svesniji nego političari, koji i dalje poručuju da će sve biti pod kontrolom, da ćemo sve da rešimo.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
