Vrednost minimalne potrošačke korpe u martu iznosila je 645€, podaci su crnogorskog zavoda za statistiku Monstat. Daleko iznad prosečne plate, a ni u Srbij situacija nije mnogo bolja.
U martu izgleda da nije bilo poskupljenja proizvoda koji ulaze u korpu, od čega su u vreme krize strahovali kupci, a izdaci za hranu i bezalkoholna pića iznosili su 278€, dok je ostatak otišao za neprehrambene proizvode i usluge, navodi se u saopštenju.
Prosečna plata u Crnoj Gori je 529€, dok minimalna zarada iznosi 222€.
U Crnoj Gori je prosečna penzija 289€.
Mnogo bolja situacija nije ni u Srbiji, gde potrošačka korpa ima dve varijante. Prema podacima iz decembra 2019. koji su poslednji navedeni na sajtu Ministarstva trgovine,u Srbiji je najveća prosečna plata u Beogradu bila 593€ (69.713 dinara u novembru), dok je republika bila niža – 479€. U Srbiji niti u najbogatijem Beogradu s prosečenom platom se ne može pokriti prosečna potrošačka korpa od 607€ u novembru.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe potrebno je 1,27 prosečnih zarada u Republici.
Srećom, u Srbiji postoji i kategorija koja se zove minimalna potrošačka korpa, za čiju popunu je bilo potrebno dve trećine prosečne zarade.
Minimalna korpa se u Srbiji odnosi se na potrošnju domaćinstva prva tri decila a u Crnoj Gori za drugi, treći i četvrti (svi nivoi plata plate se podele u deset kategorija stanovništa).
Ona bi trebalo da "obezbeđuje održavanje života i radnog kapaciteta članova domaćinstva, imajući u vidu optimalni biohemijski sastav hrane (ugljeni hidrati, belančevine, masti i kalorije)".
Ukupnu vrednost minimalne potrošačke korpe čini zbir izdataka za hranu i ostalih proizvoda i usluga koji čine ličnu potrošnju domaćinstva.
Prosečna korpa u Srbiji se odnosi se na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva, odnosno 60% domaćinstava pozicioniranih od trećeg do osmog decila ukupne potrošnje, objašnjeno je u metodologiji Ministarstva trgovine.
