NI ZA OSNOVNO: Crnogorcima za minimalnu potrošačku korpu fali 116€-423€

U martu izgleda da nije bilo poskupljenja proizvoda koji ulaze u korpu, od čega su u vreme krize strahovali kupci, a izdaci za hranu i bezalkoholna pića iznosili su 278€, dok je ostatak otišao za neprehrambene proizvode i usluge, navodi se u saopštenju.

Mnogo bolja situacija nije ni u Srbiji, gde potrošačka korpa ima dve varijante. Prema podacima iz decembra 2019. koji su poslednji navedeni na sajtu Ministarstva trgovine,u Srbiji je najveća prosečna plata u Beogradu bila 593€ (69.713 dinara u novembru), dok je republika bila niža – 479€. U Srbiji niti u najbogatijem Beogradu s prosečenom platom se ne može pokriti prosečna potrošačka korpa od 607€ u novembru.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe potrebno je 1,27 prosečnih zarada u Republici.

Srećom, u Srbiji postoji i kategorija koja se zove minimalna potrošačka korpa, za čiju popunu je bilo potrebno dve trećine prosečne zarade.

Minimalna korpa se u Srbiji odnosi se na potrošnju domaćinstva prva tri decila a u Crnoj Gori za drugi, treći i četvrti (svi nivoi plata plate se podele u deset kategorija stanovništa).

Ona bi trebalo da "obezbeđuje održavanje života i radnog kapaciteta članova domaćinstva, imajući u vidu optimalni biohemijski sastav hrane (ugljeni hidrati, belančevine, masti i kalorije)".

Ukupnu vrednost minimalne potrošačke korpe čini zbir izdataka za hranu i ostalih proizvoda i usluga koji čine ličnu potrošnju domaćinstva.

Prosečna korpa u Srbiji se odnosi se na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva, odnosno 60% domaćinstava pozicioniranih od trećeg do osmog decila ukupne potrošnje, objašnjeno je u metodologiji Ministarstva trgovine.