Rast nezaposlenosti u Americi rekordan

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

GOMILAJU SE: Amerikancima na birou rada 4,5 miliona ljudi

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Gotovo 4,5 miliona nedavno otpuštenih radnika u SAD podnelo je prošle sedmice zahteve za pomoć nezaposlenima, podaci su američkih vlasti. Novi skorašnjiu rekord nezaposlenosti.

Izvor: Tanjug/AP Photo/Frank Franklin II

Ukupno oko 26 miliona ljudi podnelo je zahteve za pomoć nezaposlenima samo u proteklih pet sedmica, kada je počela pandemija virusa korona zbog koje je više miliona poslodavaca bilo prisiljeno da zatvore vrata firmi.

Skoro svaki šesti radnik u Americi ostao je bez posla od sredine marta i to je do sada najteži niz otpuštanja u istoriji privrede koja će,kao izgleda, proraditi tek tokom leta.

Možda će vas zanimati

Ovo je najoštriji rast nezaposlenosti od 1967. godine, kada je Ministarstvo rada počelo da vodi tu evidenciju, a stručnjaci predviđaju da bi stopa nezaposlenosti u aprilu mogla dostići 20 odsto.

Zbog povećanja nezaposlenosti predsednik Donald Tramp je pooštrio imigrantske zakone i prekinuo praksu "zelene karte" za useljenike.

Veliki broj otpuštenih izazvao je pad američke ekonomije i najtežu krizu od Velike depresije - globalnogi ekonomskogi kraha započetog u SAD 1928. godine, a koji je trajao do 1939. godine i u Evropi je stvorio preduslove za razvoja nacizma i Drugi svetski rat.

Velika kriza je najduži i najoštriji sunovrat industrijalizovanog Zapadnog sveta, započeo je krahom prenaduvane berze u SAD, što je rezultovalo drastičnim padom proizvodnje roba i usluga, dramatičnim rastom nezaposlenosti i akutnom deflacijom (padom cena je nema trgovine).

I tada je odjednom, ali ovoga puta iz ekonomskih a ne zdravstvenih razloga, došlo da pada agregatne tražnje, odnosno tražnje za proizvodima, nastala je finansijska panika i juriš na banke (koje nikada ne mogu da isplate sve poverioce istovremeno), a nesinhronizovane ekonomske politike nacionalnih vlada, i nedostatak nekih savremenih instrumenata monetarne politike koji se uveliko primenjuju danas (recimo hiljade milijardi dolara niotkuda stvorenog novca upumpanog u globalni finansijski sistem u krizi 2008/09. godine) svakako nisu doprinele da kriza bude manja.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU