Iako su u nekim državama SAD bile ulične demonstracije zbog "zatvaranja" privrede zbog pandemije virusa sa parolama "Bolje i korona nego socijalizam", izgleda da to važi samo dok ne zagusti bogatašima.
Vlada SAD, državi samoproklamovanoj perjanici slobodne trgovine i tržišta, naime sada razmišlja čak i o nacionalizaciji – odnosno ulasku u vlasništvo u energetskim kompanijama.
"Vlada razmišlja o ulasku u vlasništvo kako bi pomogla domaćem naftnom i gasnom sektoru pogođenom korona krizom", izjavio je danas američki ministar finansija Stiven Mnučin.
Predsednik SAD Donald Tramp je, u obraćanju zajedno sa Mnučinom na jednom skupu u Beloj kući, rekao da želi da pomogne američkoj industriji i da je predložio federalnoj vladi mogućnost avansne kupovine goriva za državu, kao i kupvinu avionskih karata unapred, prenosi Rojters.
"Razmatramo gomilu alternative. Ovo shvatite kao jednu od alternativa, a ima ih mnogo", rekao je Mnučin, povodom mogućeg ulaska države u vlasništvo energetskih kompanija.
Naftni sektor SAD, iz kojeg dolazi najveći broj bogataša pogotovo s juga zemlje, teško je pogođen dramatičnim padom svetske tražnje jer je epidemija korona virusa praktično zaustavila ekonomije širom sveta.
Predsednik Tramp je podržao Mnučina da razmotri kupovinu nafte za kasnije korišćenje.
"Sjedinjene Države su najveći potrošač nafte. Mogli bismo da kupujemo naftu po super ceni u fjučersima. To kompanijama daje infuziju koja im je potrebna, a mi ćemo imati naftu po izvrsnoj ceni u budućnosti", rekao je Tramp.
Nacionalizacija i "socijalizam", ma šta o o tome mislili obični Amerikanci, nije strana ni SAD. Socijalizacija troškova kada bogatima zagusti (kada dobro ide profit, naravno, ostaje privatan), videla se i u poslednjoj finansijskoj krizi 2008/09 godine kada su novcem poreskih obveznika spasavane velike banke i osiguravajuća društva.
A istsorija je duga, jer pod "socijalizam" i se moglo podvesti i spasavanje Krajslera, koje je država dala kredit od ogromnih 1,5 milijardi dolara (danas bi to bilo više od 10 milijardi dolara, mereno rastom inflacije) da ne bi bankrotirao davne 1079. godine, što je dotad bilo nezamislivo za "kapitalističku Ameriku".
