Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi po pitanju domaćeg zaduženja u stranim valutama, procenio je Međunarodni monetarni fond.
Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi po pitanju domaćeg zaduženja u stranim valutama, procenio je Međunarodni monetarni fond, a preneo danas Fajnenšel tajms.
Prema proceni MMF-a, zapadnoevropske banke bi mogle da izgube 160 milijardi dolara u srednjoj i istočnoj Evropi zbog nenaplativih dugova, od 1,6 hiljada milijardi dolara koliko su plasirale u tom regionu.
Do 20 odsto svih kredita moglo bi biti nenaplativo, preneo je Fajnenšel tajms pozivajući se na izveštaj MMF-a.
Ograncima zapadnoevropskih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi biće potrebno 100 milijardi dolara svežeg kapitala, a u slučaju "ozbiljnije krize širokih razmera" moglo bi im zatrebati i 300 milijardi dolara.
Zemlje istočne i srednje Evrope, uključujući i Tursku, mogle bi se suočiti sa manjkom od 123 milijarde dolara u 2009. godini i 63 milijarde dolara 2010. godine.
To je ukupno 186 milijardi dolara novca koji će u naredne dve godine biti potreban tim zemljama, a koje neće moći da dobiju na tržištu, navodi se u izveštaju.
Najveći "jaz u finansiranju" zabeležiće Poljska - 59 milijardi dolara, Turska - 40 milijardi dolara i Rumunija - 34 milijarde dolara, procenio je MMF.
MMF će, na osnovu kvota zemalja srednje i istočne Evrope u toj finansijskoj instituciji, moći da pruži pomoć od 81 milijardi dolara, a po svoj prilici će biti potrebno da se 105 milijardi obezbedi iz drugih institucija, uključujući Evropsku uniju i vlade zemalja u svetu.
"Biće potrebna strategija za suočavanje sa problemima u razvijenim zemljama EU na koje bi mogla da utiče kriza i finansijski problemi u evropskim zemljama sa privredama u usponu", navodi se u izveštaju MMF-a, što, po pisanju Fajnenšel tajmsa, znači da razvijene zemlje neće izbeći probleme.
Privreda zemalja srednje i istočne Evrope ove godine će pasti za 2,5 odsto, dok je jesenas preojekovano da će biti zabeležen rast od 4,25 procenata.
U izveštaju se preporučuje da zemlje koje su članice Evropske unije, ali ne koriste evro, uvedu u opticaj zajedničku evropsku valutu i pre nego što zvanično pristupe evro zoni.
(Beta)
Prema proceni MMF-a, zapadnoevropske banke bi mogle da izgube 160 milijardi dolara u srednjoj i istočnoj Evropi zbog nenaplativih dugova, od 1,6 hiljada milijardi dolara koliko su plasirale u tom regionu.
Do 20 odsto svih kredita moglo bi biti nenaplativo, preneo je Fajnenšel tajms pozivajući se na izveštaj MMF-a.
Ograncima zapadnoevropskih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi biće potrebno 100 milijardi dolara svežeg kapitala, a u slučaju "ozbiljnije krize širokih razmera" moglo bi im zatrebati i 300 milijardi dolara.
Zemlje istočne i srednje Evrope, uključujući i Tursku, mogle bi se suočiti sa manjkom od 123 milijarde dolara u 2009. godini i 63 milijarde dolara 2010. godine.
To je ukupno 186 milijardi dolara novca koji će u naredne dve godine biti potreban tim zemljama, a koje neće moći da dobiju na tržištu, navodi se u izveštaju.
Najveći "jaz u finansiranju" zabeležiće Poljska - 59 milijardi dolara, Turska - 40 milijardi dolara i Rumunija - 34 milijarde dolara, procenio je MMF.
MMF će, na osnovu kvota zemalja srednje i istočne Evrope u toj finansijskoj instituciji, moći da pruži pomoć od 81 milijardi dolara, a po svoj prilici će biti potrebno da se 105 milijardi obezbedi iz drugih institucija, uključujući Evropsku uniju i vlade zemalja u svetu.
"Biće potrebna strategija za suočavanje sa problemima u razvijenim zemljama EU na koje bi mogla da utiče kriza i finansijski problemi u evropskim zemljama sa privredama u usponu", navodi se u izveštaju MMF-a, što, po pisanju Fajnenšel tajmsa, znači da razvijene zemlje neće izbeći probleme.
Privreda zemalja srednje i istočne Evrope ove godine će pasti za 2,5 odsto, dok je jesenas preojekovano da će biti zabeležen rast od 4,25 procenata.
U izveštaju se preporučuje da zemlje koje su članice Evropske unije, ali ne koriste evro, uvedu u opticaj zajedničku evropsku valutu i pre nego što zvanično pristupe evro zoni.
(Beta)
