Ukupni krediti privredi i građanima na kraju marta su iznosili 1.321 milijardu dinara, što je za 0,6 odsto manje nego u februaru, saopštio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Ukupni krediti privredi i građanima na kraju marta su iznosili 1.321 milijardu dinara, što je za 0,6 odsto manje nego u februaru, saopštio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić.
On je na konferenciji za novinare rekao da podaci Kreditnog biroa UBS pokazuju da je skoro nepromenjena kreditna aktivnost banaka, ali da privreda i građani više kasne u mesečnoj otplati pozajmica.
Dug preduzeća na kraju prošlog meseca bio je 876,2 milijarde dinara i manji je za 0,6 odsto u odnosu na februar, dok su pozajmice građanima iznosile 397,3 milijarde dinara, odnosno 0,4 odsto manje nego u februaru.
Dug preduzetnika je iznosio 47,3 milijarde dinara, što je za 0,3 odsto manje nego u februaru.
Građani su najviše kredita, u iznosu od 201,8 milijardi dinara, uzimali za kupovinu i adaptaciju stanova, a rast te vrste zaduženja je 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Gotovinski krediti su smanjeni za dva odsto i iznosili su 122,8 milijardi dinara, dok su potrošački i krediti za refinansiranje ranijih pozajmica u vrednosti 51,5 milijarde dinara povećani za 0,3 odsto. Poljoprivredni krediti, čija je vrednost na kraju marta iznosila 21,3 milijarde dinara, povećani su za 2,3 odsto.
Dugalić je istakao da je u blagom porastu kašnjenje u otplati kredita jer su preduzeća u februaru sa zakašnjenjem otplaćivala 6,7 odsto svojih pozjamica, a u martu 7,6 odsto. Građani u februaru na vreme nisu izmirivali rate za 1,7 odsto kredita, a u martu za 2,1 odsto.
Za sada, prema rečima Dugalića, ne postoji bojazan da će korisnici kredita doći u situaciju da ne mogu da ih otplaćuju i da će svoju obavezu prebaciti na žirante.
Na kraju marta je bilo sklopljeno 17.105 lizing ugovora, što je za 3,7 odsto manje nego na kraju prošle godine, a kašnjenje u njihovoj otplati je u blagom porastu.
Kreditni biro UBS u podatke o zaduženosti građana još nije uvrstio dugove Infostanu, kao što je bilo najavljeno. Ti podaci, kako je objasnio Dugalić, biće navedeni u dopunskom izveštaju i dostavljaće se bankama samo ako one to zatraže, ali tek kad Infostan sredi svoju dokumentaciju i razreši sporove koje ima sa građanima.
(Beta)
On je na konferenciji za novinare rekao da podaci Kreditnog biroa UBS pokazuju da je skoro nepromenjena kreditna aktivnost banaka, ali da privreda i građani više kasne u mesečnoj otplati pozajmica.
Dug preduzeća na kraju prošlog meseca bio je 876,2 milijarde dinara i manji je za 0,6 odsto u odnosu na februar, dok su pozajmice građanima iznosile 397,3 milijarde dinara, odnosno 0,4 odsto manje nego u februaru.
Dug preduzetnika je iznosio 47,3 milijarde dinara, što je za 0,3 odsto manje nego u februaru.
Građani su najviše kredita, u iznosu od 201,8 milijardi dinara, uzimali za kupovinu i adaptaciju stanova, a rast te vrste zaduženja je 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Gotovinski krediti su smanjeni za dva odsto i iznosili su 122,8 milijardi dinara, dok su potrošački i krediti za refinansiranje ranijih pozajmica u vrednosti 51,5 milijarde dinara povećani za 0,3 odsto. Poljoprivredni krediti, čija je vrednost na kraju marta iznosila 21,3 milijarde dinara, povećani su za 2,3 odsto.
Dugalić je istakao da je u blagom porastu kašnjenje u otplati kredita jer su preduzeća u februaru sa zakašnjenjem otplaćivala 6,7 odsto svojih pozjamica, a u martu 7,6 odsto. Građani u februaru na vreme nisu izmirivali rate za 1,7 odsto kredita, a u martu za 2,1 odsto.
Za sada, prema rečima Dugalića, ne postoji bojazan da će korisnici kredita doći u situaciju da ne mogu da ih otplaćuju i da će svoju obavezu prebaciti na žirante.
Na kraju marta je bilo sklopljeno 17.105 lizing ugovora, što je za 3,7 odsto manje nego na kraju prošle godine, a kašnjenje u njihovoj otplati je u blagom porastu.
Kreditni biro UBS u podatke o zaduženosti građana još nije uvrstio dugove Infostanu, kao što je bilo najavljeno. Ti podaci, kako je objasnio Dugalić, biće navedeni u dopunskom izveštaju i dostavljaće se bankama samo ako one to zatraže, ali tek kad Infostan sredi svoju dokumentaciju i razreši sporove koje ima sa građanima.
(Beta)
