U danu kada smo dobili dve procene rasta (odnosno pada) BDP-a, stigle su i dve ocene koliko je pandemija korona virusa i sanitarna reakcija na nju pogubno delovala na srpsko tržište rada. Za razliku od državne statistike, "nemačka" ima mnogo crnje brojke.
U Srbiji je tokom pandemije korona virusa i vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene, u februaru ove godine, procenjeno je na osnovu istraživanja koje je sredinom sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert.
Ovi podaci direktno se kose sa slikom koju o zaposelnosti u Srbiji daje evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je prijavila da nakon okončanja vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije (6.maja) u Srbiji ima oko 2.500 ljudi manje na evidenciji nezaposlenih nego neposredno pred proglašenje vanrednog stanja (15. aprila).
A iz Republičkog zavoda za statistiku kraje aprila je rečeno da je, u odnosu na kraj februara, u Srbiji 2.000 manje zaposlenih "ali je porastao broj trajno zaposlenih".
Kako je saopšteno u istraživanju SeConS-a, najveći teret ali i najveći rizik tokom covid-19 krize su ponele žene koje su činile čak 86 odsto zaposlenih "na prvoj liniji zaraze".
Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70 odsto domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize.
Istraživanje je pokazalo da su se zaposleni u Srbiji dobro uklopili u rad od kuće: oko četvrtine zaposlenih (24,7 odsto) prešlo je da radi od kuće, 90 odsto njih imalo je odgovarajuća sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače.
"Dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika, 35,6 odsto njih bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji, 16,2 odsto je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine.
Istraživanje je sprovedeno kako bi se stekli uvidi u to koje efekte su pandemija i vanredno stanje imali na zaposlenost stanovništva, uslove rada i prakse povezane sa brigom o domaćinstvu i članovima porodice - na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020.
Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla, razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme (46,2 odsto), a petini od ukupnog broja (20,5 odsto) nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.
U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.
Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.
"Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnih područja u odnosu na gradove. Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene", navodi se u saopštenju SeConS grupe za razvojnu inicijativu.
MAT: BEZ DRAMATIČNIH POTRESA
A da je Srbija kroz vanredno stanje prošla "bez dramatičnih potresa na tržištu rada", slažu se i analitičari MAT-a (Mesene analize i trendovi).
Iako je dobar deo kontingenta zaposlenih ostao u svojim domovima, izolovan i van radnog mesta, do sredine aprila nije evidentiran značajniji porast nezaposlenosti, navodi se u majskom broju ovog biltena.
Zaposlenost u radnom odnosu za to vreme povećana je za 4.118 lica, dok je broj zaposlenih van radnog odnosa smanjen za 5.275 lica a dodatno 874 je manje registrovanih poljoprivrednika.
Za ovo vreme broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za 674, a broj zaposlenih van javnog sektora smanjen je za 1.832 lica.
"U nekim sektorima ekonomije i u ovom periodu je došlo do značajnog porasta zaposlenost, a najviše u sektoru Informisanje i komunikacija, gde je 3.667 novozaposlenih, odnosno ukupnoj prerađivačkoj industriji sa 2.419 novozaposlenih", konstatuje MAT.
Covid-19 u pogledu zaposlenosti najviše je pogodio sektor usluga smeštaja i hrane, gde je sada 4.066 manje zaposlenih i trgovinu motornim vozilima i njihovu popravku, gde je manje 1.601 zaposleni.
"Dobar rezultat IKT sektora potiče od oblasti Računarskog programiranje i konsultantske delatnosti gde je broj zaposlenih povećan za 2.642", konstatuje MAT.
