• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Korona "odnela" posao za čak 200.000 ljudi u Srbiji?

Izvor mondo.rs Izvor Beta

U danu kada smo dobili dve procene rasta (odnosno pada) BDP-a, stigle su i dve ocene koliko je pandemija korona virusa i sanitarna reakcija na nju pogubno delovala na srpsko tržište rada. Za razliku od državne statistike, "nemačka" ima mnogo crnje brojke.

U Srbiji je tokom pandemije korona virusa i vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene, u februaru ove godine, procenjeno je na osnovu istraživanja koje je sredinom sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert.

Ovi podaci direktno se kose sa slikom koju o zaposelnosti u Srbiji daje evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je prijavila da nakon okončanja vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije (6.maja) u Srbiji ima oko 2.500 ljudi manje na evidenciji nezaposlenih nego neposredno pred proglašenje vanrednog stanja (15. aprila).

Možda će vas zanimati

A iz Republičkog zavoda za statistiku kraje aprila je rečeno da je, u odnosu na kraj februara, u Srbiji 2.000 manje zaposlenih "ali je porastao broj trajno zaposlenih".

Kako je saopšteno u istraživanju SeConS-a, najveći teret ali i najveći rizik tokom covid-19 krize su ponele žene koje su činile čak 86 odsto zaposlenih "na prvoj liniji zaraze".

Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70 odsto domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize.

Istraživanje je pokazalo da su se zaposleni u Srbiji dobro uklopili u rad od kuće: oko četvrtine zaposlenih (24,7 odsto) prešlo je da radi od kuće, 90 odsto njih imalo je odgovarajuća sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače.

PRINUDNO NA "ODMORU"

Dane godišnje odmora bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih (25,2 odsto) radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6 odsto zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate, kaće istrživanje SeConS-a. Prema podacima Privredne komore Srbije, zbog aktuelne krize na prinudni odmor otišlo oko 125.000 radnika.

"Dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika, 35,6 odsto njih bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji, 16,2 odsto je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine.

Istraživanje je sprovedeno kako bi se stekli uvidi u to koje efekte su pandemija i vanredno stanje imali na zaposlenost stanovništva, uslove rada i prakse povezane sa brigom o domaćinstvu i članovima porodice - na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020.

Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla, razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme (46,2 odsto), a petini od ukupnog broja (20,5 odsto) nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.

U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.

Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.

"Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnih područja u odnosu na gradove. Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene", navodi se u saopštenju SeConS grupe za razvojnu inicijativu.

"E-VODIČ O PRAVIMA ZAPOSLENIH"

Ministarstvo za rad i socijalna pitanja pokrenulo je aplikaciju "E-vodič o pravima zaposlenih" u vreme epidemije virusa covid-19 u cilju bolje zaštite i ostvarivanja prava svih zaposlenih u Srbiji u skladu sa odredbama Zakona o radu. "Svi oni koji su morali u vreme vanrednog stanja, a i nakon njega, da rade od kuće, zbog toga što pripadaju najugroženijoj grupi stanovnika, roditelji su dece do 12 godina ili su bili u nemogućnosti da zbog obustavljenog prevoza dolaze na posao kao i svih drugih opravdanih razloga, treba da znaju koja su njihova prava", kaže ministar Zoran Đorđević. Ko zaključi da mu je Ukoliko neko pravo uskraćeno može da prijavi inspekciji rada pozivom na 0800/300-307 ili na mejl adresu Ministarstva, odnosno inspekcije, navodi se u saopštenju.

MAT: BEZ DRAMATIČNIH POTRESA

A da je Srbija kroz vanredno stanje prošla "bez dramatičnih potresa na tržištu rada", slažu se i analitičari MAT-a (Mesene analize i trendovi).

Iako je dobar deo kontingenta zaposlenih ostao u svojim domovima, izolovan i van radnog mesta, do sredine aprila nije evidentiran značajniji porast nezaposlenosti, navodi se u majskom broju ovog biltena.

Zaposlenost u radnom odnosu za to vreme povećana je za 4.118 lica, dok je broj zaposlenih van radnog odnosa smanjen za 5.275 lica a dodatno 874 je manje registrovanih poljoprivrednika.

Za ovo vreme broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za 674, a broj zaposlenih van javnog sektora smanjen je za 1.832 lica.

"U nekim sektorima ekonomije i u ovom periodu je došlo do značajnog porasta zaposlenost, a najviše u sektoru Informisanje i komunikacija, gde je 3.667 novozaposlenih, odnosno ukupnoj prerađivačkoj industriji sa 2.419 novozaposlenih", konstatuje MAT.

Covid-19 u pogledu zaposlenosti najviše je pogodio sektor usluga smeštaja i hrane, gde je sada 4.066 manje zaposlenih i trgovinu motornim vozilima i njihovu popravku, gde je manje 1.601 zaposleni.

"Dobar rezultat IKT sektora potiče od oblasti Računarskog programiranje i konsultantske delatnosti gde je broj zaposlenih povećan za 2.642", konstatuje MAT.

PROČITAJTE I OVO

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 4

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Irok

Ko laze sad? Cenim da je jasno

prof.

@Irok Šta cenis? Nisi ni procitao tekst, nemaš pojma o čemu se radi! Nikakvih 200.000 nije ostalo bez posla, samo privremeno nije radilo (turizam, prevoz...). Mnogo volim takve kao ti koji samo pročitaju naslov pa laprdaju. Nikakvih potresa nije bilo, to se jasno kaže.

Irok

@prof. U nedostatku pravih reci ne treba koristiti reci koje vredjaju kao na primer laprdati. Opet procitas ceo tekst pa ce ti biti valjda jasnije posto vidim da ti je zakljucivanje slabija strana. U skladu sa tim mozda bi bilo najbolje da promenis nik.

 Nezaposlenot - Istraživanje SeConS o broju otkaza u vreme korona epidemije