PRIVREDNICI: Oprezno s državnim novcem, za oporavak 12 meseci

"Što god trošimo više danas, i više se oslanjamo na državnu kasu, to treba da znamo svi da ćemo sutra da platimo više. Mere podrške su bile jako dobre, ali negde moramo da se zaustavimo, treba biti oprezan", prokomentarisao je danas Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham) u Srbiji želje nekih kompanija za još državnih davanja.

"Mnogo toga zavisi od razvoja zdravstvene situacije, lek za sve je vakcina, da bi se kao ljudi osećali mnogo konformnije i počeli da trošimo, a u ekonomiji je to bitno", rekao je Petrović.

Podrške koje države u EU i svetu daju svojim ekonomijama on je ocenio kao dobru stvar za Srbiju koja bi mogla da računa da će deo ulaganja doći i u nju.

Posredni efekat on posebno vidi od velike podrške EU članicama jer u taj region, pre svega sa Nemačkom i Italijom, Srbija ostvaruje dve trećine svog izvoza.

"Što je dobro za njih, dobro je i za nas, naša sudbina za njih je vezana, i bez oporavka EU, ne možemo da računamo da će izvoz u neke druge zemlje da nas spasi", rekao je Petrović.

On je rekao da ne očekuje drastična zatvaranja u svetskoj trgovina, ali da bi se moglo desiti da jednostavniji i strateški lanci proizvodnje budu promenjeni.

"Strateški lanci bi mogli biti tema za regionalnu saradnju Srbije, da možda zajedno budemo dobri kandidati za snabdevanje EU", rekao je Petrović.

Iako oko 60 odsto članica AmChama ima teškoće u poslovanju, aprilska anketa pokazala je veći nivo optimizma nego martovska kada je u pitanju oporavak.

OPORAVAK ZA GODINU DANA

Očekivanja privrednika, članova Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), je da će se domaća ekonomija oporaviti od posledica pandemije korona virusa za 12 meseci.

"Uslov da se ova očekivanja ispune je, nastavak državnih, ali i javnih investicija na lokalu", izjavila je danas direktorka za regulatornu reformu NALED-a Jelena Bojović.

U nekoliko prethodnih istraživanja i analiza koja je radio NALED tokom prethodnih meseci pandemije i vanrednog stanja, pokazalo se da su preduzetnici, ali i mikro i mala preduzeća, najosetljiviji u trenutku dok traje pandemija.

Smatra da je važno da se pravi razlika kada je reč o osetljivosti određenih privrednih subjekata u odnosu na vreme koje protiče i to kada su anketirani.

Preduzetnici su prvi osetili krizu jer su bili najranjiviji u prvom periodu, pre svih zanatlije, obućari, frizeri, sektor nekretnina, ali i mala preduzeća do 10 zaposlenih, navela je Bojović.

"Oni su u anketama govorili da očekuju pad prihoda od marta do jula, do 60 posto", rekla je Bojović i navela da prema rezultatima istraživanja Naleda, preduzeća koja imaju do dvadeset zaposlenih, očekuju da vremenom ostanu i bez dela zaposlenih.

Prema istraživanju NALED-a, prosečno bi u tim preduzećima pad zaposlenosti mogao da bude 18 procenata, što je prema njenoj oceni pesimističan stav privrednika koji se pokazao u anketi.

"To deluje dosta pesimistično. Očekujemo da sada kada uradimo novu analizu ona pokaže nešto bolje rezultate", kaže Bojović.

S druge strane, kaže, odgovor privrede je bio da najveći udar očekuju 6 do 12 meseci nakon početka krize, što znači, kako je primetila, od septembra meseca.

Četiri osnovna predloga privrede, članica NALED-a, su bili da reakcija vlade na aktuelnu krizu bude što brža, da mere budu izdašne i "targetirane", odnosno sektorski usmerene koliko je to moguće i na kraju da mere budu administrativno lake i jednostavne za realizaciju, dodala je Bojović.