Oni koji su tokom korona krize izgubili posao, ili se nadaju prvom ili novom (boljem) zaposlenju morali bi da razmisle o usvajanju novih "znanja i veština budućnosti". Evo kojih 5 kao obavezne preporučuju stručnjaci.
PODACI, PODACI, PODACI
Džejk Švarc, generalni direktor kompanije General Assembly, obrazovne kompanije koja nudi časove kodiranja, dizajna, nauke o podacima i poslovanju, kaže da bi veština broj jedan bila rad na “podacima, podacima i podacima”, prenosi Bizlife.
"Izlazeći iz ove pandemije nema sumnje da će svet da postane privrženiji podacima”, kaže on napominjujući da je širok spektar preduzeća bio primoran da preispita način kako da proda proizvode ili usluge bez fizičkog kontakta – i sada koriste podatke za donošenje još važnijih poslovnih odluka nego ranije.
Prema LinkedIn-u, savladavanje nauke o podacima (data science) jedna je od najtraženijih vještina u oglasima za posao.
KOMUNIKACIJA
Mnogi stručnjaci su naglasili da će nakon epidemije biti potrebne kako "tvrde" tehničke veštine, tako i one "meke".
Alisa Mervin, potpredsednica LinkedIn Sales Solution, kaže da što više stručnjaka za prodaju radi prvenstveno onlajn bez direktnog kontakta licem u lice, sve će im biti potrebnije jače veštine slušanja i empatije.
"Aktivno slušanje, rešavanje problema, kritičko razmišljanje i izgradnja odnosa su vrhunske veštine i atributi koji su danas potrebni za obavljanje prodaje”, kaže Mervin.
Vivek Ravisankar, izvršni direktor HackerRank, tehničke platforme za regrutaciju, slaže se da će meke veštine postati važnije u godinama koje slede.
"Sa manje ljudske interakcije u fizičkom svijetu, mogućnost jasnije komunikacije jednih sa drugima na biće sve traženija. Većina naše komunikacije odvijaće se putem videokonferencija, telefonskog ili pismenog komuniciranja, tako da ljudi moraju da počnu da obnavljaju svoje veštine u tim oblastima kako bi bili efikasniji”, kaže Ravisankar.
KREATIVNOST
Cecile Alper-Leruk, potpredsednica proizvoda i inovacija za Ultimate Softvare, kompaniju koja razvija softver za upravljanje ljudskim kapitalom, dodaje da će prilagodljivost i kreativnost – koja se često smatraju softverskim veštinama – takođe biti sve važnije.
"Iako su veštine poput agilnosti i kreativnosti uvek cenjene na radnom mestu, one su sada važnije nego ikada. Prilagođavanje promenama kao što je rad kod kuće, prisustvovanje virtuelnim sastancima i usklađivanje radnog i porodičnog života su sve bitnije za održavanje produktivnosti”, kaže ona.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Mnogi stručnjaci smatraju da će epidemija koronavirusa biti okidač za ubrzanu potrebu za radnicima koji su specijalizovani za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.
"Koronavirus je izazvao ubrzanje nekih trendova rada poput automatizacije“, kaže Karen Fićuk, izvršna direktorka agencije za zapošljavanje Rondstand North America.
Tara Ćklovski, izvršna direktorka neprofitne organizacije koja se fokusira na pružanju znanja devojčicama o preduzetništvu i tehnološkim veštinama Technovation, objašnjava da postati stručnjak za veštačku inteligenciju ujedno znači i sticanje šire slike o tehničkim i analitičkim veštinama.
"Iako svakako veštine u određenim STEM domenima poput nauke o podacima mogu da vam pomognu da uđete u priču, slažem se sa Džekom Dorsijem koji je nedavno rekao da će veštačka inteligencija da pojede početni nivo programiranja i da je budućnost vaše karijere da izađete iz okvira programiranja”, kaže ona.
"Ključ je postati neko ko može da kreativno rešava probleme iz stvarnog sveta i bori se protiv složenih sistemskih razmišljanja u timovima“, dodaje.
BEZBEDNOST NA INTERNETU
Džimi Etheredž, generalni direktor kompanije Accenture of North America, kaže da je s obzirom na to da sve više ljudi radi od kuće, a sve više preduzeća premešta svoje poslovanje na mreže, sajber sigurnost je još jedno polje koje će biti u velikoj meri potraživano u narednim mesecima i godinama.
"Nema sumnje da ćemo nastaviti da viđamo još napada sada kada sve više ljudi radi od kuće i već je došlo do velikog broja napada na Zoom”, kaže on, pominjujući talas napada na ovu aplikaciju u kojem su se hakeri nepozvani pridruživali pozivima i prikazivali neprimerene sadržaje.
A s obzirom na to da sve više ljudi radi na daljinu, biće potreban i veliki broj zaposlenih koji bi štitili digitalnu saradnju od ovakvim napada, kaže Etheredž.
Prema istraživanju iz 2019. godine, otprilike 2,8 miliona ljudi već radi ovaj posao širom sveta, ali bi bilo potrebno dodatnih 4 miliona obučenih radnika da bi se obezbedila sigurnost na internetu.
