Tako drastičan pad svetske valute mogao bi da dovede do naglog smanjenja štednje stanovništva i povećanje državnog duga usled uspešnog oporavka nakon krize glavnih trgovinskih partnera SAD.

"Američka ekonomija je pod jakim uticajem značajne makroekonomske neravnoteže već dugo vreme, prevashodno veoma niske domaće štednje i hroničnog deficita tekućeg računa. A ovi problemi će krenuti još više nagore, kada eksplodira fiskalni deficit u godinama pred nama. Dolar će pasti veoma, veoma oštro i to u godinu dana, najviše dve", rekao je za CNBC Rouč, sada profesor Univerziteta Jejl.

A ništa mnogo boljeg ne može uraditi ni eventualna promena na vlasti u novembru u Vašingtonu, posebno zbog toga što zakonodavci moraju da se bore sa ekonomskim udarom zbog korona krize sa dosad nezabeleženim stimulativnim merama za privredu.

KORONA KRIZA NE ŠTEDI NI SAD

Prema procenama američkog Biroa za ekonomska istraživanja, u prvih šest meseci u zemlji je zatvoreno preko 100.000 preduzeća, a 44 miliona Amerikanaca je izgubilo posao. Ali, stanovništvo još uvek nema ozbiljnih problema zahvaljujući državnom programu novčane podrške - 159 miliona ljudi je dobilo jednokratne uplate u iznosu od 1.200 dolara, a više od 20 miliona nezaposlenih je dobilo pravo na dodatnih 600 dolara nedeljno kao dodatnu pomoć uz državni program novčane pomoći.

Rouč tvrdi da se era "prekomerne privilegije" američkog dolara kao glavne svetske rezervne valute bliži kraju.

"Valute uspostavljaju ravnotežu između unutrašnje ekonomske osnove zemlje i spoljne percepcije njene snage ili slabosti", ističe on za Blumberg i dodaje da se u SAD taj balans brzo menja, zbog čega je krah dolara moguće očekivati u bliskoj budućnosti.

On podseća da je od januara do aprila indeks dolara porastao za sedam odsto, jer su investitori "širom sveta u američkoj valuti videli zaštićeno sredstvo tokom krize korona virusa".

Kao rezultat toga, sada, prema procenama Banke za međunarodna plaćanja, vrednost dolara je za 33 odsto iznad minimuma 2011. godine, ali već u 2021. godini, on se lako može vratiti na ove minimume, gubeći na vrednosti 35 odsto.

"Svaki kurs valute predstavlja cenu koja odražava stanje zemlje, ekonomsko, finansijsko, socijalno i političko, u odnosu na uporedive karakteristike drugih zemalja. Odnosno, promene kursa valute su rezultat poređenja SAD sa Evropom, Kinom i tako dalje", kaže Rouč.

Prema podacima Banke za međunarodna plaćanja, najveći partneri SAD su Kina, Evropska unija, Meksiko, Kanada i Japan.

Vrednost valuta ovih zemalja određuje kurs dolara na međunarodnim tržištima za 72 odsto. Drugim rečima, da bi dolar izgubio na vrednosti, ove valute moraju da ojačaju, što je vrlo verovatno.

Valuta američkih partnera u zoni slobodne trgovine, Meksika i Kanade, mnogo je pretrpela početkom godine zbog korona virusa i pada cena nafte, a kako se vrednosti stabilizuju i ekonomska aktivnost nastavlja, meksički pezos i kanadski dolar će značajno ojačati.