Potrošači u Srbiji su nemoćni pred bahatim trgovcima a isterianje pravde na sudu je sporo i skupo pa je potrebno iz evropske prakse uvesti jednu važnu instituciju, predlažu stručnjaci
Postojeći mehanizmi za zaštitu potrošača u Srbiji nisu efikasni ni snažni, najviše zbog problema u pravosuđu, i zoocenjuje Centar za evropske politike (CEP) i predlaže uvođenje institucije Zaštitnika potrošača po modelu koji postoji u nekim evropskim zemljama.
CEP ocenjuje da, iako Srbija već 10 godina ima zakon o zaštiti prava potrošača koji je u velikoj meri usklađen sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji, u praksi ta pravila nisu uvek efektivna.
"Potrošači u Srbiji su ustavna kategorija, i Ustavom su zabranjene nečasne radnje na tržištu. Ali, u stvarnosti, borba sa trgovcima je najčešće borba sa vetrenjačama", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
CEP navodi da su učestale poslovne prakse trgovaca kojima se narušavaju prava i interesi potrošača, kao što su nepravične ugovorne odredbe, nepoštene poslovne prakse, sistematsko odbijanje reklamacija potrošača. Trgovci, dodaje se u saopšenju, ne zaziru od povrede zakona i procenjuju da takva ponašanja neće biti sankcionisana.
Postojeći institucionalni model zaštite se pokazao neefikasan, najviše zbog problema u pravosuđu, ocenjuje CEP i dodaje da institucionalni mehanizmi nisu dovoljno snažni ili uopšte ne funkcionišu.
"Kada trgovac odbije reklamaciju potrošača, opravdano ili ne, prvi sledeći korak u zaštiti prava potrošača je sud. Međutim, pristup sudu je vrlo otežan, troškovi su često mnogo veći od vrednosti spora, parnice dugo traju, a odlikuje ih i velika pravna nepredvidljivost", kaže Dušan Protić iz CEP-a.
Kao moguća rešenja Protić predlaže jačanje ili proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencije, jačanje vansudskog rešavanja sporova, naročito osnivanjem specijalizovane potrošačke arbitraže i uvođenje institucije Zaštitnika potrošača, kao institucije koja bi reagovala po potrošačkim prigovorima i davala naloge trgovcima da otklone povrede koje su uočene u njihovoj poslovnoj praksi.
Papović takođe smatra da bi uvođenje Zaštitnika potrošača bilo dobro rešenje. Zaštitnik bi, prema njegovim rečima, mogao da donosi smernice, vodi postupke kolektivne zaštite i podnosi prijave sudijama za prekršaje za slučaj nepoštovanja naloga koje izdaje trgovcima.
