Ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da su se "posle raščišćavanja nejasnoća" između Bugarske i Ruske Federacije o projektu gasovoda "Južni tok", stvorili uslovi za dogovor i potpisivanje međudržavnih i međukompanijskih sporazuma između svih zemalja učesnica u tom projektu i ruske kompanije "Gasprom".
Škundrić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da su završene sve pripreme u vezi sa potpisivanjem ugovora između "Srbijagasa" i "Gasproma" na međudržavnom nivou.
On je dodao da je na konferenciji u Sofiji zaključeno da se održi posebna konferencija zemalja članica u projektu Južni tok, na kojoj bi mogli da budu potpisani odgovarajući dokumenti.
"Suština tog sastanka bio bi dogovor o intenziviranju svih potrebnih radnji na realizaciji projekta gasovoda Južni tok", istakao je Škundrić.
Škundrić je izjavio da su na sastanku sa generalnim sekretarom Energetske povelje Andreom Mernijeom dogovoreni konkretni koraci u pristupanju Srbije tom sporazumu.
On je na konferencij za novinare nakon sastanka kazao da će dobijanjem punopravnog članstva u Energetskoj povelji srpska energetika biti potpuno integrisana u evropske tokove i time biti prehtodnica uključivanja Srbije u Evropsku uniju (EU).
Škundrić je dodo da će uključivanje Srbije u Energetsku povelju omogućiti i lakše dobijanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
Generalni sekretar Energetske povelje Andre Mernije kazao je da je sledeći korak Srbije u dobijanju punopravnog članstva izrada studije o harmonizovanosti srpskih energetskih propisa sa odredbama povelje.
"Jedan stručnjak iz Srbije će otići u Brisel i verovatno godinu dana raditi tu studiju", kazao je on.
Mernije je kazao da su 54 zemlje učlanjene u Energetsku povelju, uključujući i sve članice EU, a da je ta povelja deo "akija komunotera" (pravnog nasleđa) EU.
Ugovor o Energetskoj povelji je dao smernice za kreiranje šireg Evropskog energetskog tržišta i jačanja njegovog efikasnog funkcionisanja.
Ugovor predstavlja multilateralni sporazum kojim su obuhvaćeni trgovina, zaštita investicija, pravila o tranzitu, energetska efikasnost, kao i pravila o rešavanju sporova u ovim oblastima.
Ugovor je stupio na snagu 1998. godine, navelo je Ministarstvo energetike Srbije i dodalo da su strane ugovornice i zemlje bivšeg ŠSR-a, zemlje centralne i istočne Evrope kao i zemlje Azije i Pacifika.
(Beta)
Škundrić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da su završene sve pripreme u vezi sa potpisivanjem ugovora između "Srbijagasa" i "Gasproma" na međudržavnom nivou.
On je dodao da je na konferenciji u Sofiji zaključeno da se održi posebna konferencija zemalja članica u projektu Južni tok, na kojoj bi mogli da budu potpisani odgovarajući dokumenti.
"Suština tog sastanka bio bi dogovor o intenziviranju svih potrebnih radnji na realizaciji projekta gasovoda Južni tok", istakao je Škundrić.
Škundrić je izjavio da su na sastanku sa generalnim sekretarom Energetske povelje Andreom Mernijeom dogovoreni konkretni koraci u pristupanju Srbije tom sporazumu.
On je na konferencij za novinare nakon sastanka kazao da će dobijanjem punopravnog članstva u Energetskoj povelji srpska energetika biti potpuno integrisana u evropske tokove i time biti prehtodnica uključivanja Srbije u Evropsku uniju (EU).
Škundrić je dodo da će uključivanje Srbije u Energetsku povelju omogućiti i lakše dobijanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).
Generalni sekretar Energetske povelje Andre Mernije kazao je da je sledeći korak Srbije u dobijanju punopravnog članstva izrada studije o harmonizovanosti srpskih energetskih propisa sa odredbama povelje.
"Jedan stručnjak iz Srbije će otići u Brisel i verovatno godinu dana raditi tu studiju", kazao je on.
Mernije je kazao da su 54 zemlje učlanjene u Energetsku povelju, uključujući i sve članice EU, a da je ta povelja deo "akija komunotera" (pravnog nasleđa) EU.
Ugovor o Energetskoj povelji je dao smernice za kreiranje šireg Evropskog energetskog tržišta i jačanja njegovog efikasnog funkcionisanja.
Ugovor predstavlja multilateralni sporazum kojim su obuhvaćeni trgovina, zaštita investicija, pravila o tranzitu, energetska efikasnost, kao i pravila o rešavanju sporova u ovim oblastima.
Ugovor je stupio na snagu 1998. godine, navelo je Ministarstvo energetike Srbije i dodalo da su strane ugovornice i zemlje bivšeg ŠSR-a, zemlje centralne i istočne Evrope kao i zemlje Azije i Pacifika.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
