Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je problem ovolike Vlade nastao zbog postojećeg izbornog zakona, koji mora da se menja, jer sadašnji propisi omogućavaju da mnoštvo stranaka učestvuje na izborima, sa lakoćom ulaze u parlament i postavljaju uslove za ulazak u Vladu.On je dodao da su moguće i ustavne promene koje se tiču regionalizacije i decentalizacije.
"Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoji obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika", istakao je Tadić u intervjuu prazničnom broju Večernjih novosti koji prenose agencije.
On je dodao da, lično, ne vidi razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju njene veličine dovoljno 150.
On je dodao da su moguće i ustavne promene kojima bi se rešilo i pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije, jer, kako je ocenio, nije prirodno da samo Vojvodina bude regija sa definisanim pravima.
"Ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bi bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabilnost. Vrlo brzo će doći vreme da otvorimo i to pitanje, da promenimo i poboljšamo naš Ustav kada je tema regionalizacije u pitanju", rekao je Tadić.
Tadić je rekao da se nije odustalo od mera štednje, kada je Vlada u pitanju, jer ona mora da vodi konzistentnu politiku i "čak i ako se postižu male uštede, važno je da se to radi na nekom simbolički značajnom mestu".
"Bitno je građanima pokazati da je potrebna finansijska disciplina i da svi moraju tako da se vladaju. Čak i da nema suštinskih ušteda u smanjenju broja resora u Vladi, to je važna poruka građanima da je Vlada u stanju da štedi i da je solidarna sa njima. Zbog toga se razgovori o smanjenju Vlade nastavljaju", naglasio je Tadić.
Za trenutne odnose među partnerima vladajuće koalicije Tadić je rekao da nisu savršeni, jer o različitim pitanjima nemaju svi isto mišljenje, i on to ne krije, ali da nema razlika oko centralnih pitanja.
"Ima različitih mišljenja, ali smo jedinstveni oko krucijalnih pitanja. Na primer, nema dileme da svi moramo da štedimo, da najveći teret krize mora da snosi država, a ne građani, i da oni kojima je najteže u našem društvu moraju biti zaštićeni", naglasio je Tadić.
On je dodao da je za analizu rada ministara odgovoran i nadležan premijer Mirko Cvetković, kojeg će "podržati u poslu, za svaku odluku koju bude donosio i u narednom periodu".
"I ni jednom ministru posao nije zagarantovan i moraće da 'grizu' kako bi ga zadržali. Ako predsednik polaže ispit pred građanima, tako i ministri polažu ispit pred premijerom, parlamentom i strankama koje su ih izabrale", konstatovao je Tadić.
Tadić je rekao i da se ne planira prodaja javnih preduzeća zbog popune eventualnog manjka u budžetu.
On je kazao da pitanje prodaje javnih preduzeća sada nije na dnevnom redu.
"Došlo je vreme da zastanemo sa privatizacijom. Ne planiramo privatizaciju Elektroprivrede Srbije, koja je kičma naše privrede. Ali, zainteresovani smo da učestvujemo u elektroprivredama regiona i da formiramo elektroprivredu koja će biti među dve najznačajnije kompanije na Balkanu", rekao je on.
Dodao je da Srbija želi investicije u nove elektroenergetske kapacitete - termoelektrane, hidroelektrane na Drini i Moravi, kao i veliki projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Tadić je odbacio kao netačne spekulacije da bi Srbija mogla da ostane bez Južnog toka i najavio da će narednih dana u Sočiju, uz ucešće Srbije, biti potpisan sporazum o izgradnji Južnog toka.
"Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoji obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika", istakao je Tadić u intervjuu prazničnom broju Večernjih novosti koji prenose agencije.
On je dodao da, lično, ne vidi razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju njene veličine dovoljno 150.
On je dodao da su moguće i ustavne promene kojima bi se rešilo i pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije, jer, kako je ocenio, nije prirodno da samo Vojvodina bude regija sa definisanim pravima.
"Ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bi bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabilnost. Vrlo brzo će doći vreme da otvorimo i to pitanje, da promenimo i poboljšamo naš Ustav kada je tema regionalizacije u pitanju", rekao je Tadić.
Tadić je rekao da se nije odustalo od mera štednje, kada je Vlada u pitanju, jer ona mora da vodi konzistentnu politiku i "čak i ako se postižu male uštede, važno je da se to radi na nekom simbolički značajnom mestu".
"Bitno je građanima pokazati da je potrebna finansijska disciplina i da svi moraju tako da se vladaju. Čak i da nema suštinskih ušteda u smanjenju broja resora u Vladi, to je važna poruka građanima da je Vlada u stanju da štedi i da je solidarna sa njima. Zbog toga se razgovori o smanjenju Vlade nastavljaju", naglasio je Tadić.
Za trenutne odnose među partnerima vladajuće koalicije Tadić je rekao da nisu savršeni, jer o različitim pitanjima nemaju svi isto mišljenje, i on to ne krije, ali da nema razlika oko centralnih pitanja.
"Ima različitih mišljenja, ali smo jedinstveni oko krucijalnih pitanja. Na primer, nema dileme da svi moramo da štedimo, da najveći teret krize mora da snosi država, a ne građani, i da oni kojima je najteže u našem društvu moraju biti zaštićeni", naglasio je Tadić.
On je dodao da je za analizu rada ministara odgovoran i nadležan premijer Mirko Cvetković, kojeg će "podržati u poslu, za svaku odluku koju bude donosio i u narednom periodu".
"I ni jednom ministru posao nije zagarantovan i moraće da 'grizu' kako bi ga zadržali. Ako predsednik polaže ispit pred građanima, tako i ministri polažu ispit pred premijerom, parlamentom i strankama koje su ih izabrale", konstatovao je Tadić.
Tadić je rekao i da se ne planira prodaja javnih preduzeća zbog popune eventualnog manjka u budžetu.
On je kazao da pitanje prodaje javnih preduzeća sada nije na dnevnom redu.
"Došlo je vreme da zastanemo sa privatizacijom. Ne planiramo privatizaciju Elektroprivrede Srbije, koja je kičma naše privrede. Ali, zainteresovani smo da učestvujemo u elektroprivredama regiona i da formiramo elektroprivredu koja će biti među dve najznačajnije kompanije na Balkanu", rekao je on.
Dodao je da Srbija želi investicije u nove elektroenergetske kapacitete - termoelektrane, hidroelektrane na Drini i Moravi, kao i veliki projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Tadić je odbacio kao netačne spekulacije da bi Srbija mogla da ostane bez Južnog toka i najavio da će narednih dana u Sočiju, uz ucešće Srbije, biti potpisan sporazum o izgradnji Južnog toka.
Opozicika i JS kritikuje Tadićev stav o Ustavu
Poslanici opozicije ne podržavaju najave predsednika Srbije Borisa Tadića o izmenama Ustava kako bi se smanjio broj poslanika u republičkom parlamentu, a predlogu se protivi i vladajuća Jedinstvena Srbija (JS).
Lider JS Dragan Marković kazao je danas novinarima u Domu Narodne skupštine da predlog o smanjenju broja poslanika sigurno neće podržati jer bi se onda desilo da u parlamentu poslanici budu samo iz Beograda i Novog Sada, umesto da iz svakog grada u Srbiji postoji po jedna narodni poslanik.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić ocenio je da predlog samo deo plana koji je marketinški tim predsednika Srbije smislio kako bi ga stavili u žižu javnosti kao čoveka koji brine o državi.
Kako je naveo, "put za promenu ustava je dogovor i sa političkim strankama, a i sa građanima u zavisnosti od toga šta se menja i da li tu odredbu može da promeni skupština ili mora da se ide na referendum, a ne dogovor sa medijima".
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz ocenio je da je najava izmene Ustava "neozbiljna i opasna priča" ili marketinški trik.
"Ako je istina da (Tadić) želi da menja, da pokušava da menja Ustav, meni se čini da iza toga stoje opasnije stvari vezane i za državno uređenje i situaciju oko Kosova i Metohije. A ako je marketinški trik, onda je to samo još jedna u nizu obamana građana od Tadića", rekao je Šormaz novinarima.
"Možda je to još jedna poruka Srbiji da se u stvari Tadić odriče i na ovaj način Kosova i Metohije jer naš Ustav predviđa 250 poslanika u celosti ove zemlje a to je više od osam miliona birača", rekao je Šormaz.
Prema njegovim rečima, Ustav ne mora da se menja zbog izbornog sistema.
Poslanik i lider Lige socijaldemokrata Vojviodine Nenad Čanak kazao je novinarima u Domu Narodne skupštine da je broj poslanika stvar dogovora i "da ne vidi zašto insistirati na bilo kom broju".
"Ne znam da li treba da ima manje ili više poslanika, ali znam da skupština treba efikasnije da funkcioniše", kazao je Čanak.
On je podržao izmene koje se tiču decentralizacije i regionalizacije Srbije, ističući da se Ustav mora menjati kada je u pitanju unutrašnje uređenje zemlje, koje je, kako navodi, vitalno za preživljavanje Srbije.
"Vojvodina kao jedina funkcionalno važeća pokrajina na teritoriji Srbije nije ustavna kategorija u smislu svojih ovlašćenja i svog mesta u državno-pravnom sistemu Srbije i zato je jako važno da se to precizira da bi se u budućnosti izbegli mnogi nesporazumi", kazao je Čanak.
Samostalni poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić ocenio je da je taj predlog Borisa Tadića "u direktnoj korelaciji sa glasanjem o rebalansu budžeta".
"Na neki način bar između redova se zaključuje da je u pitanju neka vrsta ucene SVM da bi dali svoj glas za rebalans budžeta", ocenio je Batić i dodao da će to izazvati političke turbulencije i odvesti u vanredne parlementarne izbore.
Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković podržao je predlog predsednika Srbije, ali je naveo da će biti teško to ostvariti.
(agencije/MONDO)
Lider JS Dragan Marković kazao je danas novinarima u Domu Narodne skupštine da predlog o smanjenju broja poslanika sigurno neće podržati jer bi se onda desilo da u parlamentu poslanici budu samo iz Beograda i Novog Sada, umesto da iz svakog grada u Srbiji postoji po jedna narodni poslanik.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić ocenio je da predlog samo deo plana koji je marketinški tim predsednika Srbije smislio kako bi ga stavili u žižu javnosti kao čoveka koji brine o državi.
Kako je naveo, "put za promenu ustava je dogovor i sa političkim strankama, a i sa građanima u zavisnosti od toga šta se menja i da li tu odredbu može da promeni skupština ili mora da se ide na referendum, a ne dogovor sa medijima".
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz ocenio je da je najava izmene Ustava "neozbiljna i opasna priča" ili marketinški trik.
"Ako je istina da (Tadić) želi da menja, da pokušava da menja Ustav, meni se čini da iza toga stoje opasnije stvari vezane i za državno uređenje i situaciju oko Kosova i Metohije. A ako je marketinški trik, onda je to samo još jedna u nizu obamana građana od Tadića", rekao je Šormaz novinarima.
"Možda je to još jedna poruka Srbiji da se u stvari Tadić odriče i na ovaj način Kosova i Metohije jer naš Ustav predviđa 250 poslanika u celosti ove zemlje a to je više od osam miliona birača", rekao je Šormaz.
Prema njegovim rečima, Ustav ne mora da se menja zbog izbornog sistema.
Poslanik i lider Lige socijaldemokrata Vojviodine Nenad Čanak kazao je novinarima u Domu Narodne skupštine da je broj poslanika stvar dogovora i "da ne vidi zašto insistirati na bilo kom broju".
"Ne znam da li treba da ima manje ili više poslanika, ali znam da skupština treba efikasnije da funkcioniše", kazao je Čanak.
On je podržao izmene koje se tiču decentralizacije i regionalizacije Srbije, ističući da se Ustav mora menjati kada je u pitanju unutrašnje uređenje zemlje, koje je, kako navodi, vitalno za preživljavanje Srbije.
"Vojvodina kao jedina funkcionalno važeća pokrajina na teritoriji Srbije nije ustavna kategorija u smislu svojih ovlašćenja i svog mesta u državno-pravnom sistemu Srbije i zato je jako važno da se to precizira da bi se u budućnosti izbegli mnogi nesporazumi", kazao je Čanak.
Samostalni poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić ocenio je da je taj predlog Borisa Tadića "u direktnoj korelaciji sa glasanjem o rebalansu budžeta".
"Na neki način bar između redova se zaključuje da je u pitanju neka vrsta ucene SVM da bi dali svoj glas za rebalans budžeta", ocenio je Batić i dodao da će to izazvati političke turbulencije i odvesti u vanredne parlementarne izbore.
Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković podržao je predlog predsednika Srbije, ali je naveo da će biti teško to ostvariti.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
