Srbija u poslednjem "prolaznom vremenu" nije otvorila niti jedno poglavlje u pregovorima sa EU, a spremno Poglavlje 16 odbijeno iz Brisela jer nam je – rakija prejeftina.
U Srbiji je akciza na rakiju od šljive 94 dinara za standardno pakovanje od 0,7 litara, dok na alkohol od žitarica, poput viskija, iznosi 241 dinar. Upravo ova razlika je presudan razlog što Srbija nije uspela da u pregovorima o približavanju EU otvori Poglavlje 16, koje se odnosi na oporezivanje.
Na onlajn konferenciji "Ekonomske teme u procesu evropskih integracija Srbije" u organizaciji Centra za evropske politike, Jelena Rančić iz NALED-a je rekla da to poglavlje u pregovorima nije otvoreno, s ozbirom na ocenu Evropske komisije da Srbija nije ostvarila ključni kriterijum koji se odnosi na ujednačavanje akcize na jaka alkoholna pića.
"Ključna prepreka za otvaranje ovog poglavlja zbog čega EK nije dala zeleno svetlo je to što osnovno merilo da se eliminiše fiskalna diskriminacija proizvođača jakih alkoholnih pića nije ispunjeno", rekla je Rančić, inače koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 16.
Navela je da prihodi od akciza čine 13% ukupnih javnih prihoda u Srbiji i da će Srbija ulaskom u EU morati da uvede i akcize na prirodni gas, ugalj i koks, dok će akciza na duvanske proizvode biti znatno povećana.
Direktiva EU o akcizama propisuje minimalnu akcizu, ali zemlje članice zadržavaju pravo da uvedu veće akcize od minimalne, objasnila je Rančić.
Rančić je rekla da je Zakon o PDV u Srbiji u velikoj meri usaglašen sa direktivom EU i pre nego što postanemo članica Unije neće biti neophodne neke značajnije promene u funkcionisanju PDV-a, a da će se na listi proizvoda i usluga u PDV sistemu po višoj stopi ulaskom u Uniju naći i gas, toplotna energije i kupovina prve nekretnine.
Učesnici onlajn konferencije ukazali su na značaj izveštavanja medija o ekonomskim temama na putu Srbije ka EU, a za koje kažu da se direktno odnose na proizvođače i građane, poput zaštite potrošača i javnog zdravlja, konkurencije i slobode pružanja usluga.
Dušan Protić iz Centra za evropske politike, koordinator radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 1 koje se odnosi na slobodno kretanje robe, poglavlje 3 koje se tiče slobode pružanja usluga i poglavlje 28 - zaštita potrošača i zaštita zdravlja, kaže da u Srbiji među nevladinim organizacijama nema dovoljno aktera koji se bave određenim pitanjima važnim za same proizvođače i građane i da se o tome mora više govoriti u javnosti.
Slobodan Krstović iz NALED-a, koordinator radne grupe za poglavlje 8 koje se odnosi na konkurenciju kaže da je to poglavlje, pored poglavlja koje se odnosi na zaštitu životne sredine, jedno od nakompleksnijih poglavlja, i da predstoji niz godina strukturnih reformi naročito u delu koji se odnosi na javna preduzeća.
Kaže da novi zakon o kontroli državne pomoći treba da omogući operativnu nezavisnost Komisije za dodelu državne pomoći, a da će se nakon formiranja nove Vlade raditi na izradi novog zakona o zaštiti konkurencije.
Krstović navodi da su sve to teme koje u vreme pandemije virusa korona dobijaju dodatni značaj i dodaje da su različite države izašle sa merama pomoći privredi u takvim uslovima.
Očekuje se, kaže Krstović, da se podrška privredi nastavi u narednom periodu.
Direktorka i glavna urednica Nove ekonomije, Biljana Stepanović, kaže da je u ekonomskom novinarstvu mogućnost manipulacije mnogo veća nego u političkom, zbog niskog znanja novinara koji izveštavaju o ekonomskim temama i publike koja čita te tekstove.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
