SKORO PA NAJNIŽA: Kolika je cena struje u Srbiji, a kolika po Evropi

Najjeftinije kilovate u Evropi u drugoj polovini 2019. plaćala su domaćinstva u Gruziji, i to svega 0,6evrocenta po kilovatsatu (kWh). S druge strane cenovnog raspona su Danci, gde je električna energija za Srbe neverovatnih 29 centi za kWh, pokazuju zvanični podaci Evrostata.

Poznavaoci prilika na energetskom tržištu Evrope, jeftinu struju u Srbiji (i na Kosovu) tumače vođenjem socijalne politike preko cena kilovata, iako je struja odavno berzanska roba, a komercijalno je plaćaju preduzeća.

Upravo je to i problem firmama, jer srpska elektroprivreda mora da skupljom strujom za preduzeća nadomesti gubitka koji ima u "trgovanju" sa građanima. Doduše, i ta cena nije prevelika, jer je to tržište otvoreno i firme (teorijski) mogu da kupe struju i od drugih trgovaca.

Kosovo se strujom snabdeva iz nimalo jeftinih izvora struje termoelektrana, pa će najavljene velike investicije u energetskom sektoru Kosova staviti tačku na eru jeftine energije u toj državi, piše Bankar.me.

Ne bez značaja je da kosovska elektroprivreda godinama nazad muku muči sa naplatom struje i naplatom velikih potraživanja.

Bosna i Hercegovina je najveći izvoznik struje u regionu i realizuje velike planove o gradnji novih termo-izvora.

NAJSKUPLJA STRUJA GDE JE ZELENA

Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Danskoj i Nemačkoj, čak 29,2 centa, odnosno 28,7 centi po kilovatsatu. To su ujedno i najviše poznate cene struje u svetu.

Nemci i Danci plaćaju ovako skupu struju zbog prelaska na "zelenu energiju", odnosno zbog sve većeg učešća proizvodnje vetroelektrana, malih bioelektrana i solarnih elektrana u ukupnom konzumu.

Zbog politike “zelene energije” cijena električne energije u Njemačkoj i Danskoj je u novom milenijumu praktično udvostručena, pa su pragmatični Njemci riješili da smanje ulaganje u obnovljive, odnosno alternativne izvore energije.

Zbog ogromnih cena, pa samim tim i računa, u Nemačkoj se godišnje zbog neredovnog plaćanja, prosečno isključi oko 250.000 domaćinstava sa mreže, a deo potrošača se, kako navodi tamošnja štampa, žali kako ih energetske kompanije automatski obračunavaju na najvišu tarifu.

Tokom trajanja koronavirusne krize, cene struje slično kao i cene nafte, zabeležile su krajem marta i početkom aprila oštar pad, da bi se nakon toga počele oporavljati.

U jednom trenutku, zbog obustave ekonomije cene su bile na istorijskim minimumima, a kod evropskih energetskih kompanija zavladao je strah da potrošači neće moći da plate svoje račune.

No, utisak je da se polako stvari vraćati u normalu, iako postoji strah da neće biti investicija kao ranije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.