• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OVO MESTO je na TRONU srpskog voćarstva: Naša "mala Kalifornija"

Autor Aleksandar Nastevski

U "maloj Kaliforniji" oko 3.000 registrovanih, aktivnih poljoprivrednih gazdinstava!

 Srbija Grocka voćarstvo prvo mesto Izvor: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Opština koja zauzima zavidno prvo mesto u zemlji po proizvodnji kajsija, breskvi i trešanja, treće po proizvodnji jabuka i peto po proizvodnji krušaka smeštena je nepunih trideset kilometara od centra Beograda.

Reč je o Grockoj, piše "Politika".

Možda će vas zanimati

Ona je i prva na tronu u čitavoj Srbiji po ukupnoj površini zemlje pod plantaškim voćnjacima.

Zbog svog plodnog zemljišta duž međunarodne reke Dunav, zatalasanog terena i odgovarajuće klime, Grocka je odavno nadaleko čuven voćarski kraj.

Čak 90 odsto svih poljoprivrednih proizvođača bavi se gajenjem različitih kultura voća, dok se njih svega 10 odsto bavi uzgojem povrtarskih kultura. Zbog toga ne čudi što je nazivaju i srpskom i malom Kalifornijom.

"U Grockoj se pod voćnjacima nalazi 7.493 hektara i to u oko 3.000 registrovanih, aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Ovakvih gazdinstava najviše ima u tzv. južnom delu opštine – u Begaljici, Grockoj, Pudarcima, Umčarima, Zaklopači i Dražnju, dok veliki broj proizvođača iz severnog dela opštine – iz Vinče i Ritopeka, imaju obradive površine i u ataru grada Pančeva, u Ivanovu", kaže Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka, istraživač i hroničar gročanskog kraja.

Osim modernih zasada trešanja, breskvi, kajsija, jabuka, šljiva i krušaka, na ovom prostoru se već stotinama godina gaji vinova loza.

Vinograde su ovde, kaže Atićeva, sadili još stari Rimljani, budući da je ovdašnji teren deo čuvenog Zlatnog brda koje se pruža duž Dunava i stapa sa smederevskim vinogorjem.

Svaki gročanski zemljoradnik je od srednjeg veka morao imati svoj vinograd ako je pretendovao da bude, oduvek važno na ovom mestu, domaćin. Kao potvrdu ovih istorijskih zbivanja, stara varoš kraj Dunava na svom grbu baštini grozd, čini se belog grožđa, okružen talasima reke i toplim zracima sunca.

Malo je poznato da su Beograd i Beč, navodi "Politika", jedine metropole u Evropi koje na svom tlu imaju vinograde i grožđe sa geografskim poreklom. U slavu grožđa, ali i jednog od zaštitnih sredstava za voće, jedan deo Grocke naziva se, nimalo slučajno, Plavinci.

"Mesto je svoj naziv ponelo po nekadašnjim beskrajnim vinogradima koji su se, tretirani plavim kamenom, pod plavom kapom nebeskom plavili na suncu i ogledali u plavoj reci Dunav. Zbog tog 'ogledanja', Grocka raspolaže specifičnom mikroklimom i ovde stiže ne samo prvo voće, već ono najlepše, najkrupnije i najslađe...", objašnjava Atićeva.

Upravo u Plavincima smešten je i jedinstven vinograd u kome se grožđe tretira na organski način i od koga nastaje sertifikovano organsko vino.

Ovo vino pravljeno je od otpornih i retkih sorti grožđa – od nemačke sorte "regent" koja se jedino na ovom mestu gaji na Balkanu nastaje crveno vino, a od sorte "panonija" koju gaje samo tri vinogradara u Srbiji – belo.

Loza se minimalno tretira i to tradicionalnim metodama, kakve se ovde primenjuju vekovima, uz pomoć plavog kamena, bez upotrebe pesticida, herbicida, fungicida, ali i bez obrade i veštačkog đubrenja tla. Vinograd se čak ne ore i ne tanjira, već se dodaje samo organski kompost biljnog porekla.

Da bi se potpomoglo organsko uzgajanje, oko i unutar vinograda sade se različite korovske i lekovite biljke. Njih posećuju korisni insekti i daju svoj doprinos, a među njima je i bubamara.

Vinograd je zasadio i mr Branislav Anđelić, po zanimanju ekonomista, koji se u Grockoj obreo kao "vikendaš".

Ovaj beogradski urbani nomad je, nakon svetskih meridijana, svoje nove korene pustio u Grockoj kraj Dunava.

"Doktorka" – gročansko-francuski proizvod

Moderno voćarstvo Srbije otpočelo je upravo u Grockoj i to 1908. godine kada je dr Jovan Jovanović, čuveni ginekolog-akušer, na više od 60 hektara zasadio 7.000 sadnica trešnje, dopremljenih brodovima iz Nemačke i Francuske.

Uspomenu na ovog velikog čoveka i prvog voćara sačuvala je upravo gročansko-francuska trešnja koja je po njemu u narodu ponela popularno ime "doktorka".

Od tada pa sve do danas nekadašnja ratarska i vinogradarska Grocka je zelena i "voćna Grocka", poznata po svom slasnom konzumnom voću.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i OVO

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 8

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Loto i

Jako lepo. Može cesce. Dosta starleta i pevaljki

tole

Još kad bi država omogucila da žive od toga , da napravi na teritoriji cele Srbije moderan i ozbiljan sistem protivgradne zaštite i naravno spreči pljačku tih ljudi kroz otkup koji vrše povlašćeni ljudi bliski vlasti (svakoj) . Krucijalni pitanje zašto silikonska dolina te kalifornije poznatija kao plantaza u bolecu godinama propada i liči na šipražje i vrlo tužno otkriva ko smo i šta smo.. manite se kalifornije pogledajte sami od vinče do smedereva na šta to u suštini liči. Liči na stanje u državi .

Apatrid

Hvala bogu da jedno jutro prva vest nije r....na!

 Srbija Grocka voćarstvo prvo mesto