Lideri Evropske unije su na samitu o zapošljavanju u Pragu preporučili firmama da razmotre mogućnost skraćenja radnog vremena, što bi trebalo da smanji talas otpuštanja za vreme ekonomske krize.
Očuvanje postojećih radnih mesta putem privremenog skraćenja radnog vremena je jedna od šest preporuka o kojima se Unija dogovorila sa predstavnicima poslodavaca i sindikata, prenele su agencije.
Skraćenje radnog vremena, ipak, ne znači da radnici neće dolaziti na posao. Tokom jednog ili dva radna dana u sedmici mogli bi da budu posvećeni dodatnom obrazovanju ili kursevima za prekvalifikaciju, koje bi plaćala država.
Procenjeno je da bi u celoj EU takav sistem mogao da sačuva milion radnih mesta.
Kako je podsetio Rojters, u 27 država Unije, broj nezaposlenih je u martu povećan za 626.000, na 20,15 miliona, što cini čak 8,3 procenata radne snage.
Očekuje se da pre kraja sadašnje ekonomske krize taj brojh poraste na 26,5 miliona, odnosno 10,9 odsto radno sposobnog stanovništva. Češki premijer Mirek Topolanek je u uvodnoj reči upozorio učesnike samita da ne treba računati na to da će države otvarati neophodna radna mesta, ali da bi mogle da olakšaju situaciju preduzetnicima i malim privrednicima, koji su glavni poslodavci u EU.
Češko predsedništvo EU i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorili su da na tržištu rada ne bi smelo da bude nikakvih barijera i da države ne bi trebalo da donose nekakve zaštitne mere. Neki učesnici skupa su kritikovali odluke Nemačke i Austrije da zadrže ograničenja za zaopošljavanje stanovnika većine "novih" članica, koje su u EU stupile 2004. ili 2007. godine.
Istraživanje Evropske komisije je, međutim pokazalo da je slobodno kretanje radne snage povoljnost za privredu EU, jer u vreme ekonomske krize može da zadovolji različite potrebe tržišta radne snage i doprinese smanjenju nezaposlenosti.
Među preporukama usvojenim na današnjem samitu su i ona o potrebi bolje koordinacije između ekonomske politike, politike zapošljavanja i socijalne politike, poštovanja pravila jedinstvenog tržišta EU i izbegavanje protekcionizma, kao i sistematsko praćenje i ocenjivanje efekta preduzetih koraka.
Preporučeno je takođe da se na osnovu planiranog oživljavanje privrede pripremi tržište rada za buduće potrebe, kao i da se poboljša klima za poslovanje i investije, kao put za otvaranje novih radnih mesta. Instrument za to je, pre svega, smanjenje troškova rada, ne računajući plate, ograničenje administracije, smanjnje nepotrebne regulative i povećanje prilagodljivosti tržišta rada.
Preporučeno je da se pruži pomoć marginalnim grupama na tržištu rada, investira u poboljšanje kvalifikacije i osposobljavanje za poslove potrebne na tržištu rada, usmeravanje na aktivnu politiku zapošljavanja, prekvalifikacije, kombinaciju obrazovanja i prakse i jačanje efikasnosti javnih službi za zapošljavanje.
(Tanjug)
Očuvanje postojećih radnih mesta putem privremenog skraćenja radnog vremena je jedna od šest preporuka o kojima se Unija dogovorila sa predstavnicima poslodavaca i sindikata, prenele su agencije.
Skraćenje radnog vremena, ipak, ne znači da radnici neće dolaziti na posao. Tokom jednog ili dva radna dana u sedmici mogli bi da budu posvećeni dodatnom obrazovanju ili kursevima za prekvalifikaciju, koje bi plaćala država.
Procenjeno je da bi u celoj EU takav sistem mogao da sačuva milion radnih mesta.
Kako je podsetio Rojters, u 27 država Unije, broj nezaposlenih je u martu povećan za 626.000, na 20,15 miliona, što cini čak 8,3 procenata radne snage.
Očekuje se da pre kraja sadašnje ekonomske krize taj brojh poraste na 26,5 miliona, odnosno 10,9 odsto radno sposobnog stanovništva. Češki premijer Mirek Topolanek je u uvodnoj reči upozorio učesnike samita da ne treba računati na to da će države otvarati neophodna radna mesta, ali da bi mogle da olakšaju situaciju preduzetnicima i malim privrednicima, koji su glavni poslodavci u EU.
Češko predsedništvo EU i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorili su da na tržištu rada ne bi smelo da bude nikakvih barijera i da države ne bi trebalo da donose nekakve zaštitne mere. Neki učesnici skupa su kritikovali odluke Nemačke i Austrije da zadrže ograničenja za zaopošljavanje stanovnika većine "novih" članica, koje su u EU stupile 2004. ili 2007. godine.
Istraživanje Evropske komisije je, međutim pokazalo da je slobodno kretanje radne snage povoljnost za privredu EU, jer u vreme ekonomske krize može da zadovolji različite potrebe tržišta radne snage i doprinese smanjenju nezaposlenosti.
Među preporukama usvojenim na današnjem samitu su i ona o potrebi bolje koordinacije između ekonomske politike, politike zapošljavanja i socijalne politike, poštovanja pravila jedinstvenog tržišta EU i izbegavanje protekcionizma, kao i sistematsko praćenje i ocenjivanje efekta preduzetih koraka.
Preporučeno je takođe da se na osnovu planiranog oživljavanje privrede pripremi tržište rada za buduće potrebe, kao i da se poboljša klima za poslovanje i investije, kao put za otvaranje novih radnih mesta. Instrument za to je, pre svega, smanjenje troškova rada, ne računajući plate, ograničenje administracije, smanjnje nepotrebne regulative i povećanje prilagodljivosti tržišta rada.
Preporučeno je da se pruži pomoć marginalnim grupama na tržištu rada, investira u poboljšanje kvalifikacije i osposobljavanje za poslove potrebne na tržištu rada, usmeravanje na aktivnu politiku zapošljavanja, prekvalifikacije, kombinaciju obrazovanja i prakse i jačanje efikasnosti javnih službi za zapošljavanje.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
