Dok bankari tvrde da je broj oduzimanja i prodaje stanova radi naplate hipoteke zanemarljiv, jedna advokatska porodica iz okoline Pančeva već godinu dana se bori sa pretnjom gubitka krova nad glavom.
Zbog propadanja porodičnog posla i nemogućnosti otplate rata stambenog kredita, doživeli su traumatičnu situaciju u kojoj posmatraju javnu prodaju sopstvenog stana. Prva licitacije je, na njihovu sreću, bila neuspešna, a sada i sami pregovaraju sa bankom kako bi od nje kupili stan u kome još žive.
"Brzopleto sam ušao u kredit misleći da ću moći to da podnesem. Ali ekonomska situacija se promenila i posao u maloj sredini je propao. Nisam više imao para za rate", kaže sagovornik lista "Alo", koji je iz straha da ne naljuti banku dok traju pregovori, želeo da ostane anoniman.
Kredit za stan u kome živi sa roditeljima podigao je 2005. godine, a problem sa otplatom rata nastao je već posle godinu dana. Tada je otišao iz zemlje u potrazi za zaradom, ali zbog troškova pokretanja novog posla, do 2008. godine nije otplaćivao stambeni kredit.
"Sa zakonskom zateznom kamatom za neplaćene rate moj dug bi iznosio oko 7.500 evra, ali banka mi je tražila više od 14.000 da bi mogao da zadržim stan i nastavim sa daljom otplatom kredita. Taj zelenaški i nekorektan zahtev u to vreme nisam mogao da ispunim, pa je banka odlučila da naplati hipoteku", priča četrdesetogodišnji advokat.
Nedavno održana prva licitacija za prodaju stana bila je neuspešna, a naš sagovornik u međuvremenu je započeo pregovore sa bankom sa nadom da će naći način da plati i zadrži svoj stan.
"Ne želim da zvučim ogorčeno. Sam sam kriv za ovu situaciju. Znam da banke nisu socijalne ustanove, ali, sa druge strane, i one su dosta nekorektne. Iako su fini, službenici jako malo upozoravaju na moguće posledice, a i ono što objašnjavaju teško je razumeti čak i meni koji sam školovan", upozorava sagovornik, dodajući da najviše žali što je roditelje doveo u situaciju da pod stare dane nemaju gde da žive.
On je, međutim, tek jedan od građana Srbije čiju imovinu banke prodaju radi naplate potraživanja. Iako su oglasi za prodaju nekretnina pod hipotekom po novinama i sajtovima banaka sve brojniji, bankari tvrde da je neznatan broj slučajeva u kojima su aktivirali hipoteke uzete kao obezbeđenja kod odobrenja stambenih kredita. Kako ističu, u obostranom je interesu da se izbegne naplata potraživanja iz prodaje nepokretnosti pod hipotekom, kako zbog troškova, tako i zbog toga što takav postupak „ne predstavlja standardnu proceduru banke“.
Prema registru Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji je upisano više od 300.000 hipoteka. Ekspanzija hipotekarnih kredita započeta je 2004. godine, dok je samo prošle godine upisano više od 79.000 založnih prava na napokretnu imovinu. Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banka Srbije, objašnjava za „Alo!“ da je povećanje broja upisanih hipoteka posledica uspostavljanja jedinstvenog katastra nepokretnosti, kojim je pojednostavljena procedura dobijanja dokumenta za podizanje hipotekarnih kredita.
Sa druge strane, radi odobravanja stambenog ili drugog hipotekarnog kredita, banke radi svog osiguranja traže da vrednost nekretnine koja se stavlja pod hipoteku bude i do dva puta veća od kredita.
"To je verovatno najveći razlog što su građani koji otplaćuju hipotekarne kredite najurednije platiše i banke retko kad aktiviraju hipoteku", ocenio je Dugalić, koji ipak napominje da ne postoje zbirni podaci o stvarnom broju aktiviranih hipoteka.
Ukoliko klijent ima problema sa otplatom kredita, standardna procedura banke najpre podrazumeva pokušaj dogovora o reprogramu ili produžetku roka otplate. Ako se dogovor ne postigne, klijentu se šalje opomena pred aktiviranje hipoteke, pa pokretanje sudskog postupka.
Sud donosi rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti pod hipotekom i sudski veštak vrši procenu nepokretnosti, po tržišnoj ceni. Zatim se javno oglašava prodaja nepokretnosti, u novinama i u sudu. Po izvršenoj prodaji nepokretnosti namiruju se najpre troškovi prodaje, pa dugovanja banci, a eventualna razlika vraća se dužniku.
(MONDO)
Zbog propadanja porodičnog posla i nemogućnosti otplate rata stambenog kredita, doživeli su traumatičnu situaciju u kojoj posmatraju javnu prodaju sopstvenog stana. Prva licitacije je, na njihovu sreću, bila neuspešna, a sada i sami pregovaraju sa bankom kako bi od nje kupili stan u kome još žive.
"Brzopleto sam ušao u kredit misleći da ću moći to da podnesem. Ali ekonomska situacija se promenila i posao u maloj sredini je propao. Nisam više imao para za rate", kaže sagovornik lista "Alo", koji je iz straha da ne naljuti banku dok traju pregovori, želeo da ostane anoniman.
Kredit za stan u kome živi sa roditeljima podigao je 2005. godine, a problem sa otplatom rata nastao je već posle godinu dana. Tada je otišao iz zemlje u potrazi za zaradom, ali zbog troškova pokretanja novog posla, do 2008. godine nije otplaćivao stambeni kredit.
"Sa zakonskom zateznom kamatom za neplaćene rate moj dug bi iznosio oko 7.500 evra, ali banka mi je tražila više od 14.000 da bi mogao da zadržim stan i nastavim sa daljom otplatom kredita. Taj zelenaški i nekorektan zahtev u to vreme nisam mogao da ispunim, pa je banka odlučila da naplati hipoteku", priča četrdesetogodišnji advokat.
Nedavno održana prva licitacija za prodaju stana bila je neuspešna, a naš sagovornik u međuvremenu je započeo pregovore sa bankom sa nadom da će naći način da plati i zadrži svoj stan.
"Ne želim da zvučim ogorčeno. Sam sam kriv za ovu situaciju. Znam da banke nisu socijalne ustanove, ali, sa druge strane, i one su dosta nekorektne. Iako su fini, službenici jako malo upozoravaju na moguće posledice, a i ono što objašnjavaju teško je razumeti čak i meni koji sam školovan", upozorava sagovornik, dodajući da najviše žali što je roditelje doveo u situaciju da pod stare dane nemaju gde da žive.
On je, međutim, tek jedan od građana Srbije čiju imovinu banke prodaju radi naplate potraživanja. Iako su oglasi za prodaju nekretnina pod hipotekom po novinama i sajtovima banaka sve brojniji, bankari tvrde da je neznatan broj slučajeva u kojima su aktivirali hipoteke uzete kao obezbeđenja kod odobrenja stambenih kredita. Kako ističu, u obostranom je interesu da se izbegne naplata potraživanja iz prodaje nepokretnosti pod hipotekom, kako zbog troškova, tako i zbog toga što takav postupak „ne predstavlja standardnu proceduru banke“.
Prema registru Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji je upisano više od 300.000 hipoteka. Ekspanzija hipotekarnih kredita započeta je 2004. godine, dok je samo prošle godine upisano više od 79.000 založnih prava na napokretnu imovinu. Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banka Srbije, objašnjava za „Alo!“ da je povećanje broja upisanih hipoteka posledica uspostavljanja jedinstvenog katastra nepokretnosti, kojim je pojednostavljena procedura dobijanja dokumenta za podizanje hipotekarnih kredita.
Sa druge strane, radi odobravanja stambenog ili drugog hipotekarnog kredita, banke radi svog osiguranja traže da vrednost nekretnine koja se stavlja pod hipoteku bude i do dva puta veća od kredita.
"To je verovatno najveći razlog što su građani koji otplaćuju hipotekarne kredite najurednije platiše i banke retko kad aktiviraju hipoteku", ocenio je Dugalić, koji ipak napominje da ne postoje zbirni podaci o stvarnom broju aktiviranih hipoteka.
Ukoliko klijent ima problema sa otplatom kredita, standardna procedura banke najpre podrazumeva pokušaj dogovora o reprogramu ili produžetku roka otplate. Ako se dogovor ne postigne, klijentu se šalje opomena pred aktiviranje hipoteke, pa pokretanje sudskog postupka.
Sud donosi rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti pod hipotekom i sudski veštak vrši procenu nepokretnosti, po tržišnoj ceni. Zatim se javno oglašava prodaja nepokretnosti, u novinama i u sudu. Po izvršenoj prodaji nepokretnosti namiruju se najpre troškovi prodaje, pa dugovanja banci, a eventualna razlika vraća se dužniku.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
