Ekonomija u 16 zemalja evro zone je u prvom kvartalu ove godine, u kome je recesija nastavila da pritiskuje Stari kontinent, potonula za 2,5 procenata najviše zbog Nemačke.
To je četvrti kvartal zaredom kako evro zona beleži ekonomski pad. Nakon umerenog minusa prošle godine od 0,2 odsto u drugom i trećem kvartalu, u četvrtom domaći bruto proizvod pao za 1,6 odsto.
Recesija je sada produbljena velikim smanjenjem svetske trgovine, pri čemu su najžešće pogođene zemlje izvoznice poput Nemačke. Najjača privreda evro zone, naime, pala je za svih 3,8 odsto.
To je najgori rezultat Nemačke još od 1970-tih, s početka prve petrolejske krize, a posledica je drastičnog pada tražnje skupih dobara, kao što su automobili i mašine, čiji izvoz je motor cele nemačke ekonomije.
Kretanja u prvom kvartalu u evro zoni su lošija od predviđanih. Do pre samo nekoliko dana se računalo sa padom od oko 2 odsto, ali su podaci s kraja prošle sedmice pokazali da je idnustrijska proizvodnja pogođena znatno gore nego što se očekivalo.
Na godišnjem nivou, kad se poredi prvi kvartal ove sa istim tromesečjem prošle godine, ekonomija evro zone je pala čak za 4,6 odsto, tri puta više od 1,4 odsto koliko stanjena u četvrtom kvartalu 2008.
Nijedan kutak Evropske unije, međutim, nije ostao imun na recesiju. Kad se uključe i zemlje koje ne koriste evro kao nacionalnu valutu, EU je ipak imala kvartalni pad od 2,5 odsto a na godišnjem nivou 4,4 odsto.
U Evropi je recesija najteže posledice imala u Letoniji i Slovačkoj. U obema tim zemljama je zabeležen ekonomski pad od čak 11,2 odsto.
Među većim privredama, osim Nemačke, sada je "zvanično u recesiji" i Francuska nakon što je revizijom podataka utvrđeno da je njena ekonomija u padu već čtvrti kvartal uzastopno, mada je pad u prvom tromesečju ove godine od 1,2 odsto bio manji nego u prethodnom kvartalu kada je iznosio
1,5 odsto.
Velika Britanija je u prvom kvartalu ove godine takođe imala ekonomaki pad, i to od 1,9 odsto, što je nešto više od 1,6 odsto u poslednjem tromesečju 2008.
Inflacija u evro zoni, međutim, ostala je ove godine na 0,6 odsto zaključno sa aprilom. Evropska centralna banka ima mandat da inflaciju drži "blizu do ali ispod" 2 odsto i u tome, uprkos recesiji, zasad uspeva.
Javljaju se, na sreću, i neki drugi pozitivni znaci. Ima stručnjaka koji razloge za optimizam u industriji evro zone vide u "zdravom privatnom trošenju" kod kuće i u snažnom povećanju porudžbina iz inostranstva, naročito kad je Nemačka posredi.
Poznati minhenski ekonomista Aleksander Koh, na primer, ocenjuje da je ekonomija EU u prvom kvartalu ove godine dosegla dno, predviđa da će privredni pad u drugom kvartalu biti znatno umereniji, oko 0,5 odsto, i to vidi kao "ohrabrujuću odskočnu dasku.
(Fonet)
To je četvrti kvartal zaredom kako evro zona beleži ekonomski pad. Nakon umerenog minusa prošle godine od 0,2 odsto u drugom i trećem kvartalu, u četvrtom domaći bruto proizvod pao za 1,6 odsto.
Recesija je sada produbljena velikim smanjenjem svetske trgovine, pri čemu su najžešće pogođene zemlje izvoznice poput Nemačke. Najjača privreda evro zone, naime, pala je za svih 3,8 odsto.
To je najgori rezultat Nemačke još od 1970-tih, s početka prve petrolejske krize, a posledica je drastičnog pada tražnje skupih dobara, kao što su automobili i mašine, čiji izvoz je motor cele nemačke ekonomije.
Kretanja u prvom kvartalu u evro zoni su lošija od predviđanih. Do pre samo nekoliko dana se računalo sa padom od oko 2 odsto, ali su podaci s kraja prošle sedmice pokazali da je idnustrijska proizvodnja pogođena znatno gore nego što se očekivalo.
Na godišnjem nivou, kad se poredi prvi kvartal ove sa istim tromesečjem prošle godine, ekonomija evro zone je pala čak za 4,6 odsto, tri puta više od 1,4 odsto koliko stanjena u četvrtom kvartalu 2008.
Nijedan kutak Evropske unije, međutim, nije ostao imun na recesiju. Kad se uključe i zemlje koje ne koriste evro kao nacionalnu valutu, EU je ipak imala kvartalni pad od 2,5 odsto a na godišnjem nivou 4,4 odsto.
U Evropi je recesija najteže posledice imala u Letoniji i Slovačkoj. U obema tim zemljama je zabeležen ekonomski pad od čak 11,2 odsto.
Među većim privredama, osim Nemačke, sada je "zvanično u recesiji" i Francuska nakon što je revizijom podataka utvrđeno da je njena ekonomija u padu već čtvrti kvartal uzastopno, mada je pad u prvom tromesečju ove godine od 1,2 odsto bio manji nego u prethodnom kvartalu kada je iznosio
1,5 odsto.
Velika Britanija je u prvom kvartalu ove godine takođe imala ekonomaki pad, i to od 1,9 odsto, što je nešto više od 1,6 odsto u poslednjem tromesečju 2008.
Inflacija u evro zoni, međutim, ostala je ove godine na 0,6 odsto zaključno sa aprilom. Evropska centralna banka ima mandat da inflaciju drži "blizu do ali ispod" 2 odsto i u tome, uprkos recesiji, zasad uspeva.
Javljaju se, na sreću, i neki drugi pozitivni znaci. Ima stručnjaka koji razloge za optimizam u industriji evro zone vide u "zdravom privatnom trošenju" kod kuće i u snažnom povećanju porudžbina iz inostranstva, naročito kad je Nemačka posredi.
Poznati minhenski ekonomista Aleksander Koh, na primer, ocenjuje da je ekonomija EU u prvom kvartalu ove godine dosegla dno, predviđa da će privredni pad u drugom kvartalu biti znatno umereniji, oko 0,5 odsto, i to vidi kao "ohrabrujuću odskočnu dasku.
(Fonet)
Pridruži se MONDO zajednici.
