Epidemija korona virusa donela je ogromne štete privredi i u svetu i u Srbiji, lai nisu svi prošlii jednako loše. Nekima je virus, u poslovnom smislu, zapravo dobrodošao. Ovo us dobitnici i gubitnici korona krize.
Najveći gubitnik u doba kovida-19 je svakako oblast turizma, dok su od korone profitirali farmaceutska industrija i IT sektor, ali nisu samo oni morali da se snalaze u dosad neviđenim uslovima.
Sa prvim zamahom virusa korona građani su bukvalno pohrlili u apoteke i trgovinske objekte, ne bi li iz straha i neznanja napravili zalihe.
Prodavnice su u jednoj dnevnoj smeni ostvarivale promet ravan onom koji se u redovnim okolnostima merio u danima.ž
Kao glavno sredstvo da suzbiju nervozu pušači su posezali za cigaretama, pa je duvanska industrija zabeležila u tom periodu značajan rast, pišu "Večernje novosti".
Prema statističkim podacima, u toku ove godine porast proizvodnje i prometa zabeležile su duvanska industrija, proizvodnja hemikalija, farmaceutskih preparata i medicinske opreme, i delovi prehrambene industrije - kažu u Privrednoj komori Srbije.
Sa druge strane, dodaju, pad proizvodnje i prometa je zabeležen u automobilskoj industriji, proizvodnji tekstila, odeće i obuće.
Naravno, ne treba zaboraviti ugostiteljske usluge. Zabeležen je pad u hotelijerskoj, ugostiteljskoj delatnosti i putničkom saobraćaju. Nasuprot njima, rast je zabeležen u oblasti usluga informacionih tehnologija.
Prema navodima stručnjaka, bez obzira na to što trenutno postoje privredne delatnosti za čijim proizvodima i uslugama postoji povećana tražnja, ukoliko bi kriza potrajala, u, eventualno, drugom talasu ekonomsku štetu bi svi osetili.
TURIZAM I TRANSPORT
Iako je u prvi mah turizam spao na niske grane zbog zatvaranja granica, sa poboljšanjem epidemiološke situacije ljudi su se osmelili da putuju.
U prvom naletu pad je zabeležen u hotelijerskoj i ugostiteljskoj delatnosti. Budući da nisu mogli da idu u inostranstvo, osim u BiH, građani Srbije okrenuli su se domaćem turizmu, pa su planinski i banjski centri ovog leta "procvetali". S druge strane, beogradski hoteli zvrje prazni, jer stranih turista nema, a i kongresni turizam je ove godine izostao.
"Čak i u sektoru hotelijerstva, došlo je do pokrića dela gubitaka kroz porast domaće tražnje, posebno u planinskim i banjskim centrima. Ipak, najteža situacija je u hotelima lociranim u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Otuda i dodatna direktna pomoć od strane države. Zbog zatvaranja granica, turističke agencije i prevoznici u putničkom saobraćaju još ne mogu da se oporave", kažu u PKS.
Grana usko povezana sa turizmom, drumski i avionski saobraćaj, odnosno prevoznici pretrpela je velike gubitke. U prvi mah, avionski saobraćaj je bio je u potpunosti obustavljen, a nije se putovalo ni na međugradskim relacijama. Čak i otkad su ponovo uspostavljene linije, osetan je manji broj putnika, zbog čega mnogi domaći autobuski prevoznici nisu vratili redovan broj polazaka, već i dalje rade po redukovanom principu.
Primera radi, međugradski prevoznici tek odnedavno počeli su da vraćaju uobičajen red vožnje. Ipak, primetno je da svakome od prevoznika fali po neki polazak koji se pre pojave korona virusa realizovao.
SVADBE I PUNOLETSTVA "OTKAZANI", TRŽNJACI ZAMRLI...
Prazni stolovi i tihe sale za proslave, slika su koja je obeležila ovu sezonu venčanja i sve modernija proslava punoletstava.
Trenutna situacija je navela i organizatore proslava, u koje spadaju fotografi, dekorateri, poslastičari, muzičari, frizeri i šminkeri, da organizuju protest i na taj način zatraže pomoć od države.
Svi koji su se odlučili da stanu na ludi kamen bili su primorani da to obeleže u uskom krugu ljudi, često bez muzike i u atmosferi na distanci. Mesecima unapred zakupljen prostor i termini, padali su u vodu.
"Našu ivent industriju kao posebnu branšu ne prepoznaju ni država ni javnost, već nas svrstavaju pod kategoriju ugostiteljskih objekata. Svi oni nekako rade, mi stojimo! Zbog zabrane proslava, naša industrija ne radi ništa. Ugrožen je opstanak 1.000 firmi koje zapošljavaju 20.000 ljudi, a sa honorarima je to 30.000 osoba" , rekla je nedavno Marijana Vukadin, predstavnik "Ivent industrije".
Kupoholičari su takođe morali da se primire u pandemiji. Za razliku od onih butika koji posluju van tržnih centara, objekti pod krovovima šoping-molova u istom trenutku morali su da stave "ključ u bravu".
U mesecima kada su mnogi išli samo u nužne nabavke, odeća i obuća nije im bila na spisku za kupovinu. Tako su prodavci garderobe bili u znatnom manjku. Čak i kada su otvorili svoja vrata, mušterije su bojažljivo zalazile među rafove sa "krpicama".
Nemogućnost da isprobaju stvari pre kupovine mnogo puta ih je odvraćala od toga da izvade novčanik. Oni modni brendovi koji su imali mogućnost onlajn trgovine u koroni su dobili više korisnika i kupaca.
...ALI ZATO REDOVI PRED APOTEKAMA, NE SAMO ZA MASKE
Vitamini, suplementi za ojačavanje imuniteta, maske, rukavice i dezinfekciona sredstva bili su u vrhu šoping-liste. Tako su se ispred apoteka stvarali ogromni redovi, a u samom početku epidemije, nestašica ovih proizvoda ljutila je mnoge.
Vlasnici farmaceutskih radnji iskoristili su priliku da dodatno zarade, pa su cenu zaštitnih maske dizale čak do 200 dinara u jeku virusa. Sada je situacija potpuno drugačija, te zaštitne maske mogu da se nađu i za samo 10 dinara.
(MONDO/Novosti)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
