U Srbiji je, prema podacima Narodne banke Srbije, od oktobra prošle do aprila ove godine, osam banaka povećalo marže na kredite u otplati i to od 0,75 do 2,5 odsto.
U Srbiji je, prema podacima Narodne banke Srbije, od oktobra prošle do aprila ove godine, osam banaka povećalo marže na kredite u otplati i to od 0,75 do 2,5 odsto.
Pozivajući se na ugovore koji im to omogućavaju, svoj deo kamate su uvećale Alfa, Erste, Eurobanka EFG, Pireus, Prokredit, Rajfajzen, Hipo Alpe Adrija i Univerzal. U maju je to učinila i Inteza.
"Primili smo više pritužbi da su pojedine banke obavestile svoje klijente da će povećati svoje marže, iako su nama u anketama trvdile da to neće učiniti", kažu u NBS za "Novosti".
Zbog ponašanja banaka, odnosno „kršenja dobrih poslovnih običaja“, sve više je žalbi građana upućenih NBS.
Samo u prva tri meseca ove godine centralnoj banci su podnete 154 pritužbe na rad finansijskih institucija.
Klijenti su tvrdili da su oštećeni zbog povećanja kamata u toku otplate zajmova, usklađivanja kamata sa rastom cena na malo, a da im to niko od bankara nije rekao prilikom odobravanja pozajmice, i sličnih jednostranih postupaka.
Centralna banka Srbije teško, po sadašnjim propisima, može građane da zaštiti od samovolje banaka. U mogućnosti je jedino da klijenta uputi na banku za koju smatra da ga je oštetila. A, ukoliko banka ne reaguje, NBS sprovodi postupak posredovanja, medijacije, da bi se došlo do poravnanja između klijenta i banke bez odlaska na sud.
Narodna banka Srbije ne može da razreže ni kolike će kamate banke da primenjuju i kada će ih podizati, odnosno smanjivati.
To, kažu u NBS, treba da učini tržište, odnosno konkurencija. Ali, iako u Srbiji rade 34 banke, konkurencija se gotovo ne primećuje - gotovo sve imaju iste cenovnike i način ophođenja sa klijentima.
U ugovorima listom postoje zaštitne klauzule koje glase da se „u skladu sa svojom poslovnom politikom, kamata uvećava za određeni iznos“.
Građane trenutno nijedan zakon ne štiti od samovoljnog postupanja banaka. Tako je, recimo, prosečna kamata na kratkoročne zajmove dostigla u ovoj godini neverovatnih 57 odsto.
Najskuplji su gotovinski i potrošački zajmovi u dinarima,takozvani brzi krediti, kreditne kartice i dozvoljeni minusi. Gotovo da nema banke u Srbiji koja ove usluge nudi sa kamatom ispod 32 odsto.
NBS je, međutim, spustila svoju (referentnu) kamatu, koja je osnov za izračunavanje bankarskih kamata. Banke se, pak, pravdaju povećanjem rizika i poskupljenjem novca na međunarodnom finansijskom tržištu.
"Kalkulisanje rizika je sasvim legitimno opravdanje za odstupanje domaćih kamata od evropskog euribora", kaže Branko Hinić, direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja u NBS. "Trenutno kretanje rizika za Srbiju ne može, međutim, da posluži kao opravdanje za povećanje kamata".
(MONDO)
Pozivajući se na ugovore koji im to omogućavaju, svoj deo kamate su uvećale Alfa, Erste, Eurobanka EFG, Pireus, Prokredit, Rajfajzen, Hipo Alpe Adrija i Univerzal. U maju je to učinila i Inteza.
"Primili smo više pritužbi da su pojedine banke obavestile svoje klijente da će povećati svoje marže, iako su nama u anketama trvdile da to neće učiniti", kažu u NBS za "Novosti".
Zbog ponašanja banaka, odnosno „kršenja dobrih poslovnih običaja“, sve više je žalbi građana upućenih NBS.
Samo u prva tri meseca ove godine centralnoj banci su podnete 154 pritužbe na rad finansijskih institucija.
Klijenti su tvrdili da su oštećeni zbog povećanja kamata u toku otplate zajmova, usklađivanja kamata sa rastom cena na malo, a da im to niko od bankara nije rekao prilikom odobravanja pozajmice, i sličnih jednostranih postupaka.
Centralna banka Srbije teško, po sadašnjim propisima, može građane da zaštiti od samovolje banaka. U mogućnosti je jedino da klijenta uputi na banku za koju smatra da ga je oštetila. A, ukoliko banka ne reaguje, NBS sprovodi postupak posredovanja, medijacije, da bi se došlo do poravnanja između klijenta i banke bez odlaska na sud.
Narodna banka Srbije ne može da razreže ni kolike će kamate banke da primenjuju i kada će ih podizati, odnosno smanjivati.
To, kažu u NBS, treba da učini tržište, odnosno konkurencija. Ali, iako u Srbiji rade 34 banke, konkurencija se gotovo ne primećuje - gotovo sve imaju iste cenovnike i način ophođenja sa klijentima.
U ugovorima listom postoje zaštitne klauzule koje glase da se „u skladu sa svojom poslovnom politikom, kamata uvećava za određeni iznos“.
Građane trenutno nijedan zakon ne štiti od samovoljnog postupanja banaka. Tako je, recimo, prosečna kamata na kratkoročne zajmove dostigla u ovoj godini neverovatnih 57 odsto.
Najskuplji su gotovinski i potrošački zajmovi u dinarima,takozvani brzi krediti, kreditne kartice i dozvoljeni minusi. Gotovo da nema banke u Srbiji koja ove usluge nudi sa kamatom ispod 32 odsto.
NBS je, međutim, spustila svoju (referentnu) kamatu, koja je osnov za izračunavanje bankarskih kamata. Banke se, pak, pravdaju povećanjem rizika i poskupljenjem novca na međunarodnom finansijskom tržištu.
"Kalkulisanje rizika je sasvim legitimno opravdanje za odstupanje domaćih kamata od evropskog euribora", kaže Branko Hinić, direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja u NBS. "Trenutno kretanje rizika za Srbiju ne može, međutim, da posluži kao opravdanje za povećanje kamata".
(MONDO)
