SVAKI PETI SRBIN RADI NA CRNO! Građevinci tako NISU OSIGURANI OD POVREDA, barmeni rade i po dva posla | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

SVAKI PETI SRBIN RADI NA CRNO! Građevinci tako NISU OSIGURANI OD POVREDA, barmeni rade i po dva posla

Autor Dušan Ivković
Autor Dušan Ivković

Visoki troškovi prijave i komplikovana procedura glavni su uzrok radu na crno.

Izvor: BartekSzewczyk/iStockphoto

Najmanje 80.000 radnika na građevini, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih profesija radi na crno. Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Možda će vas zanimati

"Jedan od načina da se ovi radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, jeste da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti. Za godinu i po dana od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika. To je ogroman uspeh i primer dobre prakse koji se uz određena prilagođavanja može primeniti i u drugim sektorima", rekla je šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za više njih u toku jednog dana. Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37 odsto njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ༀ࿄ༀ࿀༓

Nego šta pa nećemo valjda na belo da ti car mazne 99%

Jelena

Jok, povećajte plate. Radiće 1 posao legalan, a i inspekcija neka digne du*e iz fotelja da kažnjava gazde

Mozzart

Par vesti dole Amerikanac dosao u Srbiju i kaze da ne veruje da postoji ovakvi mesto na planeti, kao da je u Diznilendu, sve ruzicasto!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU