UPOZORENJE GAZDAMA: Dobre plate ili odoše SVI U NEMAČKU! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

UPOZORENJE GAZDAMA: Dobre plate ili odoše SVI U NEMAČKU!

Autor Georgi Mitev Šantek
Autor Georgi Mitev Šantek

Dve oprečne današnje vesti možda najbolje ilustruju ekonomske pozicije ali i kako razmišljaju poslodavci a kako zaposleni i koje bi to posledice moglo da ima za cele privrede. Upozorenje iz Građevinske komore Srbije i saopštenje Udruženja poslodavaca o minimalcu.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Svojevrsno upozorenje "gazdama" po Srbiji izdala je danas Građevinska komora Srbije a kao ilustrativni "odgovor" stigla je druga vest – velika većina poslodavaca nije ni za to da se poveća minimalna zarada, a kamoli plate generalno.

Zemljama Zapadne Evrope trenutno nedostaje više od 300.000 majstora i ako naši ljudi, koji su još ovde, ne budu adekvatno plaćeni na velikim projektima, ostaćemo bez dobre radne snage, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Možda će vas zanimati

"Moramo da sačuvamo ono što imamo, ali i da obnovimo radnu snagu i jedini način je da domaće firme angažovane na projektima gde je država investitor imaju tretman glavnog izvođača, i da mogu adekvatno da plate radnu snagu. Ako to propustimo, oni će otići u inostranstvo i mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koji će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanje novih objekata", rekao je Rodić.

GAZDE "NI DA ČUJU"

Ovakvi podaci izgleda da nimalo ne dotiču one koji u Srbiji vode svoje biznise dolaze, bartsudeži prma današnjem saopštenju iz Unije poslodavaca.

U Srbiji se 85 odsto privrednika protivi povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 odsto spremno da prihvati povećanje, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije.

U Srbiji se 85 odsto privrednika protivi povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 odsto spremno da prihvati povećanje, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije, objavljeno je danas.

Takav stav privrede bitno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je za 46 odsto anketiranih povećanje minimalca bilo prihvatljivo, pokazalo je istraživanje.

Kako je ukazano iz Unije poslodavaca, ovolika razlika rezultat je pogoršanih uslova poslovanja zbog krize izazvane pandemijom korona virusa.

NEMCI VEĆ VAPE ZA MAJSTORIMA S BALKANA

A kvalitetni radnici će odlaziti jer potražnje za njima ima, a s potražnjom idu i plate. Nemački poslodavci upozorili su ovih dana vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u toj zemlji neće moći naći adekvatnu radnu snagu.

Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023, pošto staro iz 2016. ističe u decembru ove godine.

KOJIH MAJSTORA FALI

Sagovornik Tanjuga navodi da zemljama Zapadne Evrope od građevinske struke najviše nedostaju tesari, armirači i zidari, a od zanatskih zanimanja parketari, keramičari, stolari, električari svih profila, industrijski izolateri, kao i ljudi koji rade u fabrikama na održavanju instalacija i na instalacijama u energetici. U prvoj polovini ove godine izdata je, navodi Dojče vele, samo 4.801 viza, dok je 2019. godine izdato ukupno 27.259 viza za radnu snagu iz Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika, a Ogranak za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.

Inače to Pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada tako što omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija.

Uslov za dobijanje vize je, prenosi Dojče vele, da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.

Rodić kaže da su potrebne Nemačke za radnom snagom daleko veće od 25.000 radnika, kao i da najviše radne snage sa Zapadnog Balkana dolazi iz Severne Makedonije, Srbije i BiH.

"Kod nas je sada u toku veliki invesitdcioni ciklus pošto imamo više od 60.000 aktivnih gradilišta i dobar deo radne snage je ostao angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj".

Takođe, napominje da i u Srbiji oskudevamo sa kvalitetnom radnom snagom, s obzirom da naši ljudi i bez tih dozvola već imaju uhodane puteve za rad u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskoj, kao i skandinavskim zemljama.

"Velika opasnost preti da izgubimo kvalitetnu radnu snagu, što će se odraziti na kvelitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture", navodi Rodić.

U Srbiji se malo mladih majstora školuje i nepovoljna je starosna struktura postojećih, pošto imaju više od 55 godina, napominje on.

Takođe, u nekim slučajevima proces dobijanja dobrog majstora traje i desetak godina.

"Sa druge strane, srpske firme bi trenutno mogle da imaju velike poslove ne samo u Zapadnoj Evropi, već i u Rusiji, na Bliskom istoku i u afričkim zemljama.

Inače, pre krize sa korona virusom u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima.

ŠTA JE REŠENJE?

Pa, to nije tako lako reći. Principijelno, rešenje je da neko plati. A poslodaci misle da bi trebalo da veće plate "plati" država, odnosno budžet, a ne oni sami.

Rešenje situacije sa minimalcima, a time i platama generalno, poslodavci vide u umanjenju troškova poslovanja, kroz proporcionalno umanjenje poreza i doprinosa, povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.

Na taj način moguć je održivi rast zarada u privatnom sektoru, koji ne bi išao na teret preduzeća i uz umanjenje njihove konkurentnosti.

Кratkoročno smanjenje prihoda u budžetu kroz ovakvo rešenje bilo bi pokriveno kroz veću potrošnju, stabilizaciju krize, rast zaposlenosti i rast broja privrednih društava i preduzetnika.

U istraživanju Unije poslodavaca učestvovali su predstavnici 133 privredna subjekta, koji zapošljavaju ukupno 16.134 osobe i tri udruženja preduzetnika koja broje 1.935 poslodavaca kod kojih je zaposleno oko 5.800 radnika.

Pregovori sa predstavnicima Vlade Srbije i sindikatima otpočinju tokom avgusta, a u septembru u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Srbije razmatra se visina minimalne cene rada za 2021. godinu.

(MONDO/Agencije)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 41

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Začarani krug

Sistem je postavljen tako da u njemu ne postoji glavna poluga pokretača privrede — a to su SINDIKATI. Ovo što imamo nisu pravi sindikati, to su formalne organizacije. Bilo ko da zatraži drugačije ustrojstvo sindikata i drugačiju ulogu sindikata napašče ga ovi sindikati. Ako bi ovi sindikati najavili neki štrajk napašće ih vlast (bilo koja i bilo čija vlast). Po Zakonu o radu inspekcija mora da se najavi poslodavcu (znači ukloni neprijavljene radnike) Da su pravi sindikati i njihov predstavnik bi morao potpisivati mesečne isplatne liste radnika — i mnogo toga drugog treba menjati. Zakon o radu je koncipiran izključivo u korist poslodavaca a ne u korist svih. Po Zakonu o radu poslodavac određuje reprezentativnost sindikata (znači bira sebi sindikat) — a na stranu to što u privatnom sektoru uobšte nema sindikata! I tako! Nikad društvo neće postati sasvim demokratsko dok se ne reši ovo pitanje — ko odistinski zastupa i brani radnike? Nije tu dovoljna samo dobra volja države i vladajućih garnitura.

Neko

To vam govori kakav je srbin kao poslodavac,svi bi da im radis za dzabe...

Stefan

@Neko Nisi u pravu. Problem je sto u Srbiji vec pola veka sva drzavna preduzeca rade sa 400% stvarno potrebne radne snage bez ikakvih planova i programa i sa jako puno slucajeva gde zavrse u minusu. A to se sve pokriva iz privatnog sektora zbog cega mi ne pada na pamet da ostanem u Srbiji i zbog cega sam 90% vremena van Srbije zadnjih 5 godina.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU