Skoro polovina radnika u Srbiji veruje poslodavcu na reč da im redovno uplaćuje doprinose, a da to nikada ne proveri. Svaki osmi, međutim, nije uopšte siguran u ažurnost svoga gazde, ali za to ne traži dokaze, dok čak sedam odsto zaposlenih svesno pristaju da nastave sa radom na crno.
Koliko se uopšte radnici informišu o socijalnom osiguranju istražilo je Ministarstvo rada i socijalne politike nad reprezentativnim uzorkom od 3.000 ispitanika.
Rezultati su pokazali da gotovo svi koji ne proveravaju uplate, i koji pristaju da im se uplaćuju niže osnovice od realnih imaju istovetne razloge - strah od otkaza ili neznanje kome uopšte mogu da se obrate. Ova nepravda najviše pogađa mlade radnike, žene i one koji platu primaju od privatnih preduzetnika.
Zato, čak trećina zaposlenih pristaju da im se doprinosi uplaćuju na minimalac ili sumu manju od bruto zarade.
"Doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje često se ne uplaćuju u skladu sa pozicijom i obrazovanjem u firmi", ocenila je za "Novosti" Zorica Lovrić, koordinator tima za reformu penzijskog sistema, koji stoji iza ovog istraživanja.
Često se u računanju socijalnog prijavljuju niže kvalifikacije i plate kako bi se uštinulo na ceni doprinosa. Najčešće se ovaj recept primenjuje kod mlađeg kadra, pa tako čak 57 odsto mladih radnika obračunavaju po "friziranom cenovniku".
Niže doprinose gotovo po pravilu uplaćuju privatne firme i preduzetnici, dok je u državnim korporacijama to znatno ređe.
Zato većina anketiranih ocenjuje da štednja za stare dane ima smisla, ali pokazuju sve veće nepoverenje u državni fond. Većina ih smatra da se od penzije već sada ne može živeti, a sasvim su ubeđeni da će u budućnosti to biti gotovo nemoguće kao i da je potrebno obezbediti više novca za život.
Polovina ispitanih smatra da je obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje "ostatak prošlih vremena te da bi ga trebalo ukinuti" i da bi novcem od obaveznog osiguranja sami trebalo da raspolažu. Mnogi su kazali da bi ga bilo pametnije uložiti u dobrovoljne penzijske fondove, životno osiguranje.
(MONDO)
Koliko se uopšte radnici informišu o socijalnom osiguranju istražilo je Ministarstvo rada i socijalne politike nad reprezentativnim uzorkom od 3.000 ispitanika.
Rezultati su pokazali da gotovo svi koji ne proveravaju uplate, i koji pristaju da im se uplaćuju niže osnovice od realnih imaju istovetne razloge - strah od otkaza ili neznanje kome uopšte mogu da se obrate. Ova nepravda najviše pogađa mlade radnike, žene i one koji platu primaju od privatnih preduzetnika.
Zato, čak trećina zaposlenih pristaju da im se doprinosi uplaćuju na minimalac ili sumu manju od bruto zarade.
"Doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje često se ne uplaćuju u skladu sa pozicijom i obrazovanjem u firmi", ocenila je za "Novosti" Zorica Lovrić, koordinator tima za reformu penzijskog sistema, koji stoji iza ovog istraživanja.
Često se u računanju socijalnog prijavljuju niže kvalifikacije i plate kako bi se uštinulo na ceni doprinosa. Najčešće se ovaj recept primenjuje kod mlađeg kadra, pa tako čak 57 odsto mladih radnika obračunavaju po "friziranom cenovniku".
Niže doprinose gotovo po pravilu uplaćuju privatne firme i preduzetnici, dok je u državnim korporacijama to znatno ređe.
Zato većina anketiranih ocenjuje da štednja za stare dane ima smisla, ali pokazuju sve veće nepoverenje u državni fond. Većina ih smatra da se od penzije već sada ne može živeti, a sasvim su ubeđeni da će u budućnosti to biti gotovo nemoguće kao i da je potrebno obezbediti više novca za život.
Polovina ispitanih smatra da je obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje "ostatak prošlih vremena te da bi ga trebalo ukinuti" i da bi novcem od obaveznog osiguranja sami trebalo da raspolažu. Mnogi su kazali da bi ga bilo pametnije uložiti u dobrovoljne penzijske fondove, životno osiguranje.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
