Guverner Radovan Jelašić izjavio je u subotu, reagujući na predlog banaka u Srbiji da se kamata na depozite ograniči administrativnom merom, da Narodna banka Srbije neće limitirati kamatne stope na štednju, već poslovne banke treba da se dogovore o visini kamatnih stopa.
Na skupu guvernera i vodećih banka zemalja regiona u Bečićima, Jelašić je ocenio da bi bilo bolje da država Srbija vrati svoje dugove privredi, što bi uticalo i na redovnije vraćanje zajmova, javili su crnogorski mediji.
U osvrtu na efekte svetske krize na zemlje u regionu, on je upozorio da bi njeni efekti mogli biti dublji nego što se očekivalo i da će "građani osetiti neželjene posledice", ocenivši da će vraćanje na prethodni nivo privrednog razvoja trajati duže.
Guverner Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović rekao je da su efekti krize u Crnoj Gori posledica visokog kreditnog rasta u 2006. i 2007. godini i naveo da je u 2006. godini stopa rasta kredita bila 125 odsto, a već sledeće godine oko 170 odsto, što je nezapamćeno i u svetskim okvirima.
Kriza u Crnoj Gori najviše se odrazila na otplatu kredita, likvidnost banaka i njihove aktive, naveo je Krgović i dodao da je kriza pogodila i proizvodnju čelika i alumijumuma, prerađivačku industriju i građevinarstvo, turizam i tržište kapitala, kao posledica velikog rasta prethodnih godina.
Guverner Narodne banke Makedonije Petar Gošev najavio je da će ta institucija nastaviti da brani fiksni kurs denara u odnosu na evro, bez obzira što to ograničava prostor za stimulisanje potrošnje merama fiskalne politike.
Gošev je rekao da dodatna bojazan postoji zbog toga što je većina zajmova u Makedoniji indeksirana u evrima ili u drugoj stranoj valuti, tako da bi obaranje kursa denara otežala otplatu tih kredita.
Makedonija je planirala da u 2009. godini deficit budžeta bude 1,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada je on trenutno veći, a rast BDP-a planiran na minus 0,5 odsto, rekao je Gošev i napomenuo da Makedonija trenutno ne namerava da zatraži pomoć od MMF-a.
Guverner Centralne banke Albanije Adrian Fulani ocenio je da je ta država u odnosu na zemlje regiona manje pogođena svetskom krizom, napominjući da su banke u toj zemlji najveći udar pretrpele zbog povlačenja depozita iz banaka krajem prošle godine.
Albanska privreda u proteklim godinama je rasla po stopi od šest odsto, a inflacija je iznosila dva do četiri odsto, naveo je Fulani i napomenuo da će u 2009. godini rast BDP-a biti niži nego prethodnih godina i biće mnogo manje priliva kapitala.
Viceguverner Centralne banke BiH Feriha Imamović rekla je da ta država u 2009. godini očekuje drastičan pad priliva stranog kapitala i zbog toga Centralna banka želi da potpiše memorandum s bankama koje imaju matice u inostranstvu, da bi zadržala isti nivo kredita kao u prethodne dve godine.
Imamovićeva je rekla da BiH očekuje dosta od sporazuma s MMF-om i kredita od oko 1,2 milijardi evra, tako da bi to trebalo da donese bužetsku uštedu od oko 620 miliona konvertibilnih maraka (310 miliona evra), da se poveća kreditni rejting zemlje i posle toga da BiH privuče kapital od međunardnih finansijskih institucija.
Samit guvernera i vodećih banka zemalja regiona u Bečićima, pod nazivom "Mere protiv globalne krize u finansijskom sektoru", organizovala je Ekonomist medija grupa.
(Tanjug)
Na skupu guvernera i vodećih banka zemalja regiona u Bečićima, Jelašić je ocenio da bi bilo bolje da država Srbija vrati svoje dugove privredi, što bi uticalo i na redovnije vraćanje zajmova, javili su crnogorski mediji.
U osvrtu na efekte svetske krize na zemlje u regionu, on je upozorio da bi njeni efekti mogli biti dublji nego što se očekivalo i da će "građani osetiti neželjene posledice", ocenivši da će vraćanje na prethodni nivo privrednog razvoja trajati duže.
Guverner Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović rekao je da su efekti krize u Crnoj Gori posledica visokog kreditnog rasta u 2006. i 2007. godini i naveo da je u 2006. godini stopa rasta kredita bila 125 odsto, a već sledeće godine oko 170 odsto, što je nezapamćeno i u svetskim okvirima.
Kriza u Crnoj Gori najviše se odrazila na otplatu kredita, likvidnost banaka i njihove aktive, naveo je Krgović i dodao da je kriza pogodila i proizvodnju čelika i alumijumuma, prerađivačku industriju i građevinarstvo, turizam i tržište kapitala, kao posledica velikog rasta prethodnih godina.
Guverner Narodne banke Makedonije Petar Gošev najavio je da će ta institucija nastaviti da brani fiksni kurs denara u odnosu na evro, bez obzira što to ograničava prostor za stimulisanje potrošnje merama fiskalne politike.
Gošev je rekao da dodatna bojazan postoji zbog toga što je većina zajmova u Makedoniji indeksirana u evrima ili u drugoj stranoj valuti, tako da bi obaranje kursa denara otežala otplatu tih kredita.
Makedonija je planirala da u 2009. godini deficit budžeta bude 1,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mada je on trenutno veći, a rast BDP-a planiran na minus 0,5 odsto, rekao je Gošev i napomenuo da Makedonija trenutno ne namerava da zatraži pomoć od MMF-a.
Guverner Centralne banke Albanije Adrian Fulani ocenio je da je ta država u odnosu na zemlje regiona manje pogođena svetskom krizom, napominjući da su banke u toj zemlji najveći udar pretrpele zbog povlačenja depozita iz banaka krajem prošle godine.
Albanska privreda u proteklim godinama je rasla po stopi od šest odsto, a inflacija je iznosila dva do četiri odsto, naveo je Fulani i napomenuo da će u 2009. godini rast BDP-a biti niži nego prethodnih godina i biće mnogo manje priliva kapitala.
Viceguverner Centralne banke BiH Feriha Imamović rekla je da ta država u 2009. godini očekuje drastičan pad priliva stranog kapitala i zbog toga Centralna banka želi da potpiše memorandum s bankama koje imaju matice u inostranstvu, da bi zadržala isti nivo kredita kao u prethodne dve godine.
Imamovićeva je rekla da BiH očekuje dosta od sporazuma s MMF-om i kredita od oko 1,2 milijardi evra, tako da bi to trebalo da donese bužetsku uštedu od oko 620 miliona konvertibilnih maraka (310 miliona evra), da se poveća kreditni rejting zemlje i posle toga da BiH privuče kapital od međunardnih finansijskih institucija.
Samit guvernera i vodećih banka zemalja regiona u Bečićima, pod nazivom "Mere protiv globalne krize u finansijskom sektoru", organizovala je Ekonomist medija grupa.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
