Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih pet meseci ove godine zabeležila je pad od 37 odsto u odnosu na isti period 2008, i iznosila je devet milijardi dolara, a izvoz je bio duplo manji od uvoza
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih pet meseci ove godine zabeležila je pad od 37 odsto u odnosu na isti period 2008, i iznosila je devet milijardi dolara, a izvoz je bio duplo manji od uvoza, izjavio je danas potpredsednik Privredne komore Srbije Milan Lalović.
Izvoz srpske privrede u periodu januar-maj bio je tri milijarde dolara, ili 34 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, a uveženo je robe za šest milijardi dolara, ili 38 odsto manje, rekao je Lalović na otvaranju seminara "Internacionalizacija preduzeća, povećanje izvoza i unapređenje investicione klime u Srbiji.
On je ukazao da su glavna spoljnotrgovinska tržišta Srbije zemlje u okruženju i da je najveći izvoz bio u Bosnu i Hercegovinu - 350 miliona dolara, a da slede Nemačka sa 337 miliona i Crna Gora sa 300 miliona.
Najveći uvoz Srbija je imala iz Rusije, 840 miliona dolara, a slede Nemačka sa 710 miliona i Italija sa 575 miliona.
Srbija ima spoljnotrgovinski suficit sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i sa Irakom, a najveći deficit sa Rusijom, zbog uvoza energenata.
Lalović je upozorio da srpska privreda ima rascepkanu strukturu, jer 99,8 odsto čine mala preduzeća, i da zato ne može biti ozbiljan "igrač" u spoljnotrgovinskom poslovanju.
U Srbiji ima registrovanih 100.000 pravnih lica i 220.000 preduzetnika, a 98,5 odsto su mikroprivredni subjekti, objasnio je Lalović.
Predstavnik delegacije Evropske komisije u Srbiji Dejan Šuvakov istakao je da su problem privredi u Srbiji prave "tri k" - kvalitet, količina i konkurentnost.
Da bi pokušala da reši neke od tih problema, Evrppska komisija u Srbiji je samo u razvoj sektora privrede i privrednih inistitucija, od 2000. godine uložila oko 55 miliona evra, kao nepovratne fondove koji su upotrebljeni za realizaciju raznih projekata, rekao je on.
Šuvakov je najavio da će delegacija Evropske komisije ubuduće više direktno da radi sa kompanijama i preduzetnicima u oblasti konkurentnosti, jer je to najvažnija stvar koja može da pomogne srpskoj privredi.
"Mora da se puno ulaže u inovacije, što se, nažalost, u ovoj sredini zaboravlja... Inovacije nisu samo u tehnici, nego i u oblasti kvaliteta proizvoda, ambalaže, medijskog predstavljanja", naglasio je on.
(Fonet)
Izvoz srpske privrede u periodu januar-maj bio je tri milijarde dolara, ili 34 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, a uveženo je robe za šest milijardi dolara, ili 38 odsto manje, rekao je Lalović na otvaranju seminara "Internacionalizacija preduzeća, povećanje izvoza i unapređenje investicione klime u Srbiji.
On je ukazao da su glavna spoljnotrgovinska tržišta Srbije zemlje u okruženju i da je najveći izvoz bio u Bosnu i Hercegovinu - 350 miliona dolara, a da slede Nemačka sa 337 miliona i Crna Gora sa 300 miliona.
Najveći uvoz Srbija je imala iz Rusije, 840 miliona dolara, a slede Nemačka sa 710 miliona i Italija sa 575 miliona.
Srbija ima spoljnotrgovinski suficit sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i sa Irakom, a najveći deficit sa Rusijom, zbog uvoza energenata.
Lalović je upozorio da srpska privreda ima rascepkanu strukturu, jer 99,8 odsto čine mala preduzeća, i da zato ne može biti ozbiljan "igrač" u spoljnotrgovinskom poslovanju.
U Srbiji ima registrovanih 100.000 pravnih lica i 220.000 preduzetnika, a 98,5 odsto su mikroprivredni subjekti, objasnio je Lalović.
Predstavnik delegacije Evropske komisije u Srbiji Dejan Šuvakov istakao je da su problem privredi u Srbiji prave "tri k" - kvalitet, količina i konkurentnost.
Da bi pokušala da reši neke od tih problema, Evrppska komisija u Srbiji je samo u razvoj sektora privrede i privrednih inistitucija, od 2000. godine uložila oko 55 miliona evra, kao nepovratne fondove koji su upotrebljeni za realizaciju raznih projekata, rekao je on.
Šuvakov je najavio da će delegacija Evropske komisije ubuduće više direktno da radi sa kompanijama i preduzetnicima u oblasti konkurentnosti, jer je to najvažnija stvar koja može da pomogne srpskoj privredi.
"Mora da se puno ulaže u inovacije, što se, nažalost, u ovoj sredini zaboravlja... Inovacije nisu samo u tehnici, nego i u oblasti kvaliteta proizvoda, ambalaže, medijskog predstavljanja", naglasio je on.
(Fonet)
