KAKO ĆEMO ŽIVETI OVE GODINE: Novca sigurno neće prelivati, ali neki su i dalje na sigurnom - šta donosi vakcinacija?

Iako masovna vakcinacija ukazuje na kraj pandemije Kovid 19, čini se da ona ne pruža imunitet protiv dugotrajne ekonomske štete koju je ova pošast izazvala u svetu. Zato ne treba da čudi što su strepnja i nada reči koje najupečatljivije opisuju stanje u kome se nalazi ne samo svetska ekonomija već i čovečanstvo u celini na početku 2021. godine.

Zajednički činilac svih procena jeste da je samo neizvesnost – izvesna.

Čak i međunarodne finansijske institucije, koje obično imaju makar približne stavove, za ovu godinu imaju prilično različit pogled na srpsku ekonomiju, što je dosta neuobičajeno.

Tako Svetska banka prognozira rast BDP-a Srbije u 2021. od 2,9 odsto, EBRD od 3 odsto, Evropska komisija od 4,8 odsto, a MMF od 5 odsto.

Na domaćem terenu, Fiskalni savet stoji na proceni rasta od tri do četiri odsto, kakva je u Kvartalnog monitora, dok MAT očekuje rast privredne aktivnosti od šest odsto. Na toj proceni od šest odsto je i ministar finansija Siniša Mali skrojio budžet za 2021.

Zdravstvo i lekari

Zdravlje je, čini se, bila najcenjenija reč u prošloj godini a lekari i zdravstveni radnici najpoštovanija profesija. Iskustvo epidemije koronavirusa u Srbiji, ali i u svetu, pokazuje da je zdravlje nužno tretirati kao javno dobro a lekare kao profesiju od koje zavise sva društvena i ekonomska dešavanja.

Pandemija je pokazala i neke šupljine u sistemu odnosno da su lekari deficitarna profesija u zdravstvenim ustanovama dok su na evidenciji NSZ suficitarni jer ih je pre pandemije bilo nezaposleno 2600. Za vreme pandemije privremeno ili stalno zaposleno je oko 600.

Ako je suditi po projektima izgradnje novih zdravstvenih ustanova, potrebe za lekarima će biti i ove godine.

Ono što brine to je da iskusni lekari odlaze u svet gde su plate značajno veće pa bi država trebalo da nastavi sa politikom povećanja njihovih zarada samo za njih u javnom sektoru, kao što je to bilo u aprilu prošle godine kada su samo oni dobili uvećanje od 10 posto.

Od 1. januara ove godine primanja su im uvećana za još pet posto. To nije dovoljno jer je plata specijaliste bez dežurstava sada negde oko 115.000 dinara pa bi država trebalo da razmišlja i o drugim povlasticama da ostanu u zemlji, pre svega onih koji se vezuju za olakšice za rešavanje stambenih pitanja.

Kurs dinara

NBS najavljuje da će i u 2021. godini biti posvećena očuvanju stabilnosti kursa dinara prema evru, kao jednom od nosećih stubova opšte stabilnosti u zemlji.

Vrednost domaće valute i početkom ove godine je stabilna i kretala su u rasponu od 117,6 do 117,7 dinara za evro, a poznavaoci prilika kažu da se i u narednim mesecima neće značajnije menjati uprkos turbulencijama na svetskom tržištu izazvanim pandemijom korona virusom.

Plate

, kaže anketa Mreže za poslovnu podršku.

Razlika je, dakle, oko 27.500 dinara ili 233 evra.

Plate u javnom sektoru rastu već nekoliko godina unazad, a za prve mesece ove godine najavljuje se i novo povećanje zarada. Kod "privatnika" u prethodne četiri godine mesečna primanja nisu se značajno menjala i kretala su se oko 320 evra u proseku. Očekivani privredni rast, priliv investicija i veće plate u javnom sektoru koje bi trebalo da pospeše potrošnju, govore međutim o potencijalu rasta zarada kod privatnika.

Zanatlije

U sektoru zanatskih usluga prema nezvaničnim podacima radi oko 200.000 radnika čija je sudbina neizvesna u 2021. godini. Razlog za brigu krije se u činjenici što je korona ostavila posledice u ovoj oblasti pa se, izvan građevinarstva i prehrambene industrije, beleži pad aktivnosti u 2020. od 50 pa i do 70 posto u poređenju sa 2019. godinom.

Ako ne dođe do dodatne pomoći države, preti opasnost od zatvaranja mnogih radnji ali i izraženijeg rada na crno jer se troškovi i pored smanjenog broja usluga, uvećavaju. To može onda da ugrozi i punjenje budžeta.

Banke

Banke u Srbiji su, uprkos krizi ostale likvidne i visoko kapitalizovane. Poznavaoci tvrde i da nema straha od prelivanja krize iz sektora malih i srednjih preduzeća na finansijski. Što se tiče usluga koje pružaju građanima, one će u ovoj godini biti skuplje za 15 do 60 procenata.

U pojedinim bankama održavanje računa od marta ove godine koštaće 190 dinara, umesto dosadašnjih 160. Za SMS obaveštenja mesečno će biti potrebno 100, umesto 70 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša na bankomatu ili šalteru druge banke skočiće sa 150 na 200 dinara a održavanje računa sa koštaće 2.280 umesto 1.920 dinara. Za SMS obaveštenje izdvajaće se 1.200 umesto 840 dinara.

Strane investicije

U 2020. godini stranih direktnih investicija je u Srbiji bilo 2,9 milijardi evra,što je 63 odsto ukupnih ulaganja na Zapadnom Balkanu. Predstavnici vlasti najavljuju da će stranci nastaviti da ulažu u Srbiju i ove godine i da su razgovori sa nekim značajnim kompanijama počeli pa se očekuje da će visina stranih ulaganja biti i veća od prošlogodišnjie jer je Srbija spremna da ponudi najbolje uslove od zemalja u regionu za njihovo privlačenje. To praktično dalje, znači i veći prostor za zapošljavanje.

(MONDO/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.