Hleb, krompir, med, luk, paradajz su samo neki od poroizvoda koji uvozimo iz Turske, Rumunije i Albanije, dok mnoge od tih namirnica istovremeno sami izvozimo za druge zemlje.
Zbog promena navika potrošača, povoljnih cena i pomodarstva, sve više postajemo ekonomski zavisni od uvoznih namirnica, kažu ekonomski stručnjaci.
U Srbiju se uvoze namirnice kao što su krompir i pomfrit, hleb iz domaćih pekara često je zapravo uvezen iz Rumunije, dok je uvoz mesa i meda ove godine drastično porastao.
Većinu namirnica možemo sami da proizvedemo dovoljno čak i za izvoz. Uprkos tome, mnogo hrane, voća i povrća uvozimo u sve većim količinama iz godine u godinu.
"Iz želje da što pre pristupimo EU, liberalizovali smo tržište i otvorili vrata za uvoz. Zbog svojih kombinacija sa različitim zemljama, hranu su počeli da uvoze prodavci i veliki trgovački lanci. Ranije smo uvozili južno voće i drugu hranu koju ne možemo da proizvedemo, a sada uvozimo sve. Zbog toga se uvoz drastično povećao poslednjih godina, dok izvoz stagnira", kaže ekonomista Milutin Nikčić.
Povodom toga što veliki broj namirnica kao što je krompir najpre izvozimo, a nakon toga iste namirnice iz neke druge zemlje uvozimo u Srbiju, iz Udruženja potrošača Efektiva kažu da je sve stvar odnosa cene i kvaliteta.
"Trgovci procenjuju kupovnu moć građana i 'koliko para, toliko muzike'. Ako ima vrhunske trešnje koje može da izveze u Rusiju po ceni od 300 dinara po kilogramu, on će to da uradi, jer u Srbiji ne može da ih proda po toj ceni. Med vrhunskog kvaliteta se izvozi, dok se neki sa nižim kvalitetom i cenom uvozi. Zbog toga, dokle god budemo kupovali luk iz Kine, on će imati svoje kupce, dok ćemo svoj izvoziti", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača.
S druge strane, geografsko poreklo često može da zavara, jer smo navikli da je određena roba iz pojedinih zemalja uvek kvalitetna.
"Kvalitet voća i povrća donekle može da se proceni vizuelno, ali da li je to kvalitetno, znaćete jedino ako probate. Zato se treba voditi time, a ne iz koje zemlje je nešto stiglo. Kako bude rasla kupovna moć, tako ćerasti i tražnja za kvalitetnijim proizvodima", kažu iz Udruženja.
Ipak, ekonomisti smatraju da jeste neka vrsta apsurda to što se samo za nabavku povrća daje više stotina miiona evra.
"Mnogima smeta što se na rafovima velikih marketa ćesto nalazi isključivo beli luk iz Kine, paradajz iz Albanije, paprika iz Turske i krompir iz Francuske. Stvar je u tome što često nemate nikakav izbor između domaćih i uvoznih proizvoda, već je roba iz uvoza sve što se nudi", kaže ekonomista Milutin Nikčić.
Ono što je posebno privuklo pažnju javnosti, jeste da je Srbija udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda.
"U našu zemlju je tokom prethodnih godina ušlo 6.000 tona peciva u vrednosti od 6,8 miliona evra. Najviše se uvozi iz Rumunije, Nemačke, Bugraske i Hrvatske i taj hleb stiže svuda, od malih pekara do velikih lanaca", kaže ekonomista.
Iako smo dostigli rekord po izvozu meda, istovremeno je i uvoz meda porastao. U Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda. Pasulj nam stiže iz Kirgistana, Poljske i Bugarske.
"Imali smo i krompir iz Egipta, Makedonije i Albanije. S druge strane, cena krompira u Srbiji je pala. Procenjuje se da je prošle godine u Srbiji proizvedeno oko 100 kilograma po glavi stanovnika, što je količina koja zadovoljava domaće potrebe. Ali nekontrolisanim uvozom ugrožava se domaća proizvodnja", tvrde ekonomisti.
Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan izvoz mesa i mesnih prerađevina pre kraja prošle godine bio je vrednosti 67,5 miliona evra, a uvoz oko 116 miliona evra.
"Uvoz mesa je porastao i koristi se uglavnom za preradu. Zbog okolnosti vezanih za pandemiju, Srbija je izvezla vrednost od oko milion evra, dok je istovremeno uvezla vrednost od ukupno 44,5 miliona evra, najviše mesa iz Španije, Nemačke, Holandije", kaže Nikčić.
Jedno od rešenja za ovakvu situaciju bilo bi da se odredi obavezan procenat domaćih poljoprivrednih proizvoda na policama prodavnica trgovinskih lanaca, kažu naši sagovornici.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
