KONAČNO ISTI KVALITET NAMIRNICA U SRBIJI I NEMAČKOJ: Čokolada više neće imati drugačiji ukus, nova direktiva EU komisije

Da je kvalitet robe drugačiji na srpskim rafovima, nego u recimo Nemačkoj ili Austriji, kupci i organizacije potrošača su odavno primetili. Na prvi pogled radi se o istim proizvodima, ali  potrošači primećuju ogromnu razliku u kvalitetu, budući da na tržište cele istočne Evrope stiže roba nižeg ranga. 

HRVATSKA DOKAZALA DA JE ROBA DRUGAČIJA

Istočni blok EU vodio je petogodišnju borbu da se zabrani dvostruki kvalitet proizvoda i zaustavi diskriminacija potrošača.

"Multinacionalne kompanije Srbiju i zemlje u okruženju tretiraju kao "građane drugog reda", na kojima štede troškove. Pod istom nalepnicom, nude nam proizvode manjeg kvaliteta. To su dokazala  istraživanja sprovedena u Hrvatkoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj", kažu iz NOPS.

Više analiza u različitim državama pokazalo je da je ta praksa sve češća. U Hrvatskoj je nedavno utvrđeno da je od 26 proizvoda, 22 bilo lošijeg kvaliteta nego Nemačkoj. U Srbiji ovakve analize još uvek nisu zvanično urađene. 

"Mada je tema o različitom kvalitetu proizvoda za istok i zapad Evropske unije aktuelna već godinama, u Srbiji nikada nisu urađene analize koje bi pokazale kakvo je stanje na našem tržištu. Analiza u Srbiji nema, već da samo postoje nagađanja i subjektivne ocene kupaca. Istraživanja se ne sprovode, jer potrošačke organizacije nemaju dovoljno novca", kažu iz Nacionalen organizacije potrošača.

STIŽU NAM LOŠIJE ČOKOLADE I ŠAMPONI

Među proizvodima koji su nižeg kvaliteta u našem regionu nego u ostatak Evrope, nalaze se  "nutela“, deterdžent "arijel“, "hip“ dečja hrana i "vudi“ viršle, pokazalo je istraživanje u Hrvatskoj. U Slovačkoj se pokazalo da je polovina proizvoda lošijeg kvaliteta nego u Austriji. 

"Čokolade, kremovi i ostali konditorski proizvodi, zajedno sa kozmetikom, jeste vrsta robe koja najčešće stiže "drugorazredna" na srpsko tržište. Neke od najčešćih žalbi kupaca jesu da začini sadrže više soli nego povrća,  da kremovi u sastavu imaju manje lešnika i da se umesto meda stavlja kukuruzni sirup", kažu iz NOPS.

Istraživanje o ovoj pojavi sprovela je i EU, gde su se pokazali isti rezultati. Ipak, kompanije su saopštile da to ne znači nužno i da je kvalitet drugačiji”, jer su navike i uskus potrošača drugačiji na različitim tržištima i da je to razlog za razliku u proizvodima. 

"Sve to pravdalo se time da kupci u različitim zemljama imaju i različite navike i to je zloupotreba kada je reč o kvalitetu proizvoda. Kao razlozi su navedeni neki lokaliteti, na primer, u muslimanskim zemljama kao razlog zbog kojeg je prašak za veš slabiji, naavodio se to što muslimani ne jedu svinjetinu i nemaju tvrdokorne fleke kakve imaju ostali. Ispalo je da mi u Srbiji volimo krem sa manje lešnika ili kakaoa", kažu iz NOPS. 

NEĆE BITI POSKUPLJENJA, SAMO IZJEDNAČAVANJE KVALITETA

Nakon što su obavljena zvanična istraživanja i odluka donesena na evropskom nivou, možemo da očekujemo da će doći do promene na tržištu, bez obzira što Srbija nije članica EU. 

"Svakako bi bilo dobro da sprovedemo nacionalno istraživanje kako bismo mogli da se pozicioniramo. Ipak, nove odredbe će nas svakako obuhvatiti. Visoke kazne su zaprećene ukoliko neka firma ponovo pokuša da plasira lošiji proizvod na drug tržište i dobro je da smo to dočekali. To ne znači da će biti poskupljenja robe, to je samo izjednačavanje kvaliteta", kažu iz organizacije potrošača. 

Da podsetimo, nova Direktiva koja postaje deo pravnih tekovina Evropske unije, moraće da bude uneta u  pravni okvir u Srbiji, verovatno kroz Zakon o zaštiti potrošača.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.