Zaposlenost mladih do 30 godina u privredi 3,46 puta manja je u Srbiji nego u Evropskoj uniji, što znači da Srbija spada u zemlje sa starom populacijom zaposlenih, saopštila je Unija poslodavaca Srbije
Zaposlenost mladih do 30 godina u privredi 3,46 puta manja je u Srbiji nego u Evropskoj uniji, što znači da Srbija spada u zemlje sa starom populacijom zaposlenih, saopštila je Unija poslodavaca Srbije (UPS).
Zemlje sa starom populacijom zaposlenih su i Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Gruzija i za njih je karakteristična velika tehnološka zaostalost privrede i nizak nivo modernih industrijskih znanja među zaposlenima, a sve to je i karakteristika Srbije.
Politika zapošljavanja u razvijenim zemljama sveta bazirana je na kvalitetnoj edukaciji i što većoj uposlenosti mladih, pošto se oni u periodu od 25 do 35 godine života smatraju najproduktivnijom radnom snagom, navedeno je u saopštenju.
Stepen razvijenosti privreda pojedinih zemalja u direktnoj je vezi sa ukupnim učešćem mladih u strukturi zaposlenosti.
Povodom Svetskog dana mladih, UPS je obavila istraživanje na reprezentativnom uzorku od 58 malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji o zastupljenosti ljudi mlađih od 30 godina u menadžmentu, proizvodnji, uslužnim sektorima, komercijali, skladišnim i transportnim službama ovih firmi.
Anketa je pokazala da mladi do 30 godina čine svega 5,18 odsto ukupnog broja zaposlenih u privredi Srbije, dok recimo u Irskoj čine 21 odsto zaposlenih, u Nemačkoj 18,9 odsto, Španiji 18,8 odsto, Austriji 18,2 odsto.
Istraživanje je pokazalo i da se mlađi od 30 godina u srpskim preduzećima pretežno koriste kao fizička radna snaga, a na drugom mestu je obavljanje poslova iz oblasti transporta roba i terenskih usluga.
Procenat zastupljenosti mlađih od 30 godina u menadžmentu kompanija na tlu EU je 4,5 odsto, što je više od deset puta veća zastupljenost nego u Srbiji.
Anketa je obuhvatila i mišljenja direktora i vlasnika preduzeća o zaposlenima mlađim od 30 godina u okviru njihovih kolektiva i oni su kao prednosti najmlađih radnika naveli želju da se zaradi i napreduje, veću posvećenost poslu od starijih kolega, brže učenje i savladavanje stručnih i tehničkih obuka od ostalih zaposlenih i bolje poznavanje rada na računarima i savremenih tehnologija.
S druge strane, mane su nesposobnost ili minimalna sposobnost za kvalitetan praktičan rad, nepoznavanje tenoloških procesa proizvodnje, zastarelo knjiško znanje, nesnalaženje u komunikaciji sa poslovnim partnerima i nedostatak opšte kulture i neozbiljno ponašanje na radnom mestu.
(Tanjug)
Zemlje sa starom populacijom zaposlenih su i Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Gruzija i za njih je karakteristična velika tehnološka zaostalost privrede i nizak nivo modernih industrijskih znanja među zaposlenima, a sve to je i karakteristika Srbije.
Politika zapošljavanja u razvijenim zemljama sveta bazirana je na kvalitetnoj edukaciji i što većoj uposlenosti mladih, pošto se oni u periodu od 25 do 35 godine života smatraju najproduktivnijom radnom snagom, navedeno je u saopštenju.
Stepen razvijenosti privreda pojedinih zemalja u direktnoj je vezi sa ukupnim učešćem mladih u strukturi zaposlenosti.
Povodom Svetskog dana mladih, UPS je obavila istraživanje na reprezentativnom uzorku od 58 malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji o zastupljenosti ljudi mlađih od 30 godina u menadžmentu, proizvodnji, uslužnim sektorima, komercijali, skladišnim i transportnim službama ovih firmi.
Anketa je pokazala da mladi do 30 godina čine svega 5,18 odsto ukupnog broja zaposlenih u privredi Srbije, dok recimo u Irskoj čine 21 odsto zaposlenih, u Nemačkoj 18,9 odsto, Španiji 18,8 odsto, Austriji 18,2 odsto.
Istraživanje je pokazalo i da se mlađi od 30 godina u srpskim preduzećima pretežno koriste kao fizička radna snaga, a na drugom mestu je obavljanje poslova iz oblasti transporta roba i terenskih usluga.
Procenat zastupljenosti mlađih od 30 godina u menadžmentu kompanija na tlu EU je 4,5 odsto, što je više od deset puta veća zastupljenost nego u Srbiji.
Anketa je obuhvatila i mišljenja direktora i vlasnika preduzeća o zaposlenima mlađim od 30 godina u okviru njihovih kolektiva i oni su kao prednosti najmlađih radnika naveli želju da se zaradi i napreduje, veću posvećenost poslu od starijih kolega, brže učenje i savladavanje stručnih i tehničkih obuka od ostalih zaposlenih i bolje poznavanje rada na računarima i savremenih tehnologija.
S druge strane, mane su nesposobnost ili minimalna sposobnost za kvalitetan praktičan rad, nepoznavanje tenoloških procesa proizvodnje, zastarelo knjiško znanje, nesnalaženje u komunikaciji sa poslovnim partnerima i nedostatak opšte kulture i neozbiljno ponašanje na radnom mestu.
(Tanjug)
