Mnoge banke koje posluju u Srbiji uskoro planiraju da skrate rad šaltera do 12 časova.
Pojedine banke na domaćem tržištu pripremaju novi model poslovanja, po kojem će šalteri za podizanje novca, raditi samo do podneva. Cilj je da se u filijalama smanji broj radnika, a stručnjaci smatraju da je to zapravo samo nastavak već započetog trenda smanjenja zaposlenih u bankarskom sektoru.
Iz banaka nije stigla zvanična potvrda da se pripremaju pilot-projekti za skraćeni rad sa strankama. Zasad se poslovi uplate isplate i dalje obavljaju do 16 časova, u većini filijala. Od početka širenja virusa korona klijenti se sve više upućuju na elektronski kontakt sa bankama i novcem, pa se i krediti i osiguranja mogu podići uz nekoliko klikova na tastaturi ili mišem. Trend koji je započet pre pandemije, samo je ubrzan.
Prema podacima Centralne banke, trenutno u bankama u Srbiji radi za oko 6.000 ljudi manje nego pre decenije. Dok su na kraju 2011. godine u bankarskom sektoru Srbije poslovale 33 banke sa 29.228 zaposlenih, na kraju prethodne ukupan broj banaka je 26 sa 22.823 radnika. Za tih deset godina smanjio se i brij filijala za više od 700. Umesto 2.383 organizacionih delova bankarskog sistema 2011. godine, ostalo ih je 1.598.
Kako u Narodnoj banci Srbije, međutim, kažu, stanje u bankarskom sektoru pre deset godina bilo je mnogo drugačije.
"Odlikovale su ga makroekonomska nestabilnost, visoka inflacija, oscilacije kursa dinara prema evru, pretilo da ozbiljno ugroze i privrednu aktivnost i stabilnost bankarskog sektora. Zahvaljujući reformama od 2012. godine, danas govorimo o stabilnom bankarskom sistemu u službi građana i privrede, sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, povoljnim uslovima finansiranja i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 procenata lane", objašnjavaju u NBS.
"Smanjenje broja banaka od 2011. godine rezultat je zatvaranja četiri banke čije poslovanje nije bilo održivo i pretilo je da ugrozi stabilnost celokupnog bankarskog sistema, kao i konsolidacije bankarskog sektora usled prodaje pojedinih banaka, pre svega u vlasništvu grčkih bankarskih grupa, uslovljenih nepovoljnom situacijom na matičnom tržištu i odlukama njihovih akcionara. To nije uticalo na kvalitet i obim usluga banarskog sektora. Broj banaka, zaposlenih i filijala je u poslednjih 10 godina smanjen je i kao posledica ukrupnjavanja sektora i tehnološkog razvoja", objašnjavaju u Centralnoij banci.
Profesor Hasan Hanić dekan Beogradske bankarske akademije smatra da je pandemija ubrzala proces digitalizacije koji se naročito odrazio na bankarski sektor.
"Drastično je porastao broj korisnika elektronskog servisa, što smanjuje potrebu za brojem radnika. U budućnosti će biti mnogo više potrebni savetnici, nego prodavci bankarskih proizvoda. Osim toga, značajan trend u oblasti bankarstva je ukrupnjavanje kapitala, spajanje dve finansijske ustanove što dovodi do racionalizacije i smanjivanje broja filijala i zaposlenih", kaže prof Hanić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Novosti)
