U Srbiji je tri puta povećana količina oduzetih naftnih derivata tokom prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave.

Zbog šverca goriva na Dunavu budžet Srbije godišnje je gubio i više od 100 miliona evra, dok se na crnom tržištu nafta najčešće "valja" zbog visokih akciza, kažu upućeni. 

"Ilegalna prodaja derivata nafte na tržištu u Srbiji sigurno postoji. Akcizni proizvodi su uvek primamljivi za crno tržište, tako je i u najmodernijim državama na svetu. Ako se pitate zašto se nafta u tolikoj meri ilegalno prodaje, odgovor su fiskalne dažbine. Što su one veće, ilegalna prodaja će biti veća", kaže za MONDO Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. 

KOLIKO NAS KOŠTA LEGALNO I NELEGALNO GORIVO? 

Za mesec i po dana, cena goriva u Srbiji porasla je za pet do sedam dinara po litru. To znači da vozači za pun rezervoar izdajaju oko 300 dinara više. Upućeni tvrde da je to posledica skoka cena sirove nafte na globalnom tržištu u proteklom periodu. 

Litar bezolovnog benzina na srpskim pumpama kreće se oko 150 dinara, dok je pre mesec dana koštao 145 dinara. Litar evrodizela košta 157 dinara, što je oko pet dinara više nego pre mesec dana. Kod aditiviranih goriva, ta razlika je i nešto veća, do sedam dinara. U međuvremenu je došlo i do uvećanja akciza za 0,7 do 0,9 dinara po litru, a pošto to znači veći izdatak i za PDV, cena je porasla za oko jedan dinar po litru.

Nafta koja se ilegalno prodaje, uglavnom je ona za koju se izbegavaju akcize, odnosno dažbine. 

"Ako litar goriva košta 150 dinara, državne dažbine su 90 dinara. Kada neko naftu kupi nelegalno, platiće gorivo 60 dinara. Podsetimo da je država pre 10 godian ostala bez sto miliona evra zbog nenamenskog korišćenja lož ulja kao dizel goriva, za šta se tada nije plaćala akciza", kaže Tomislav Mićović za MONDO. 

HILJADE LITARA GORIVA I CREVA ZA PRETAKANJE

Nedavno je policija je u skladištu jednog ugostiteljskog objekta na Smederevskom putu pronašla 1.700 litara nafte, pumpu za pretakanje, dva creva ukupne dužine oko 10 metara, pištolj za tankovanje goriva, digitalni merač protoka goriva, kao i 183.870 dinara i 120 evra. Mediji su javili da je uhapšen "srpski crni baron nafte", sa svojom mašinerijom za šverc.

"Kada se zapleni 2.000 ili 3.000 litara goriva bez propisne dokumentacije, to nije dramatična pronevera, ali jeste pokazatelj da tako nešto postoji u većim razmerama. Policija ne uspeva sto posto sve da iskontroliše. Situacija sigurno nije dramatična kao devedesetih, ali država neprestano mora da radi, jer se krijumčari stalno dovijaju i prilagođavaju tržištu", kaže Tomislav Mićović. 

NA KOJE NAČINE SE SPROVODI?

Kako bi se to sprečilo, moraju da se ojačaju sistemi nadzora institucija nad prometom derivata nafte. Tako će prostor za ilegalnu prodaju biti manji, kaže naš sagovornik. 

"Treba preseći izvor, odnosno uvoz kroz nelegalne kanale. Zatim, sprečiti sve načine na koje se gorivo krijumčari, a to su lažno deklarisanje nafte,  pomoć državnih službenika pri krijumčarenju i tranzitno tržište na rekama. Na Dunavu gde prolaze brojni brodovi i gde se najveća količina nelegalne nafte prevozi, potrebna je stroga kontrola", kaže Mićović. 

Osim nadzora koji se trenutno sprovodi, treba nam dodatni sistem kontrole u svakom skladištu,  benzijskoj stanici i transportnom sredstvu, koji će biti sproveden u realnom vremenu i mi za to imamo mogućnosti, podseća Mićović. 

PREGLED BRODOVA SKENEROM

Upućeni tvde da je zarada velika i da se meri stotinama hiljada evra. Da bi do toga došlo, potrebna je povezanost lokalnih krijumčara i posada inostranih i domaćih brodova koji se bave ovim nelegalnim biznisom.

Milovan Rubežić, savetnik direktora Uprave carina, rekao je za medije nedavno da šverc nafte na Dunavu može da se spreči zajedničkim akcijama tržišne inspekcije, granične i rečne policije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Poreske uprave.

"Brodovi se koriste za krijumčarenje jer postoje veliki prostori, odnosno bunkeri, koji nisu dostupni u redovnoj kontroli bez izvlačenja plovila na suvo. Zato smo dogovorili korišćenje tri postojeća doka, gde bi hidraulikom brodovi mogli da se izvuku na suvo da bismo mogli da ih pregledamo i skenerom", rekao je on. 

Zbog toga što se najviše nafte krijumčari plovnim rekama, Carina raspolaže rečnim informacionim sistemom (RIS) kojim se prati kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa.

"Na osnovu prikupljenih podataka formira se baza koja daje mogućnost da se predvidi rizično plovilo ili rejon krijumčarenja. U okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim sistemom i sistemom za osmatranje tako da smo potpuno opremljeni za borbu protiv krijumčarenja", rekli su za medije iz Uprave Carina.