Opšte je poznato da je Srbija bogata voćem koje izvozi u druge zemlje, ali za ovo je posebno skočila potražnja.
Izvoz sušene šljive iz Srbije iznosio je u 2020. osam miliona evra, što je 1,3 miliona evra više nego u 2019. godini, a u Privrednoj komori Srbije očekuju dalji trend rasta izvoza. Izvozna cena se kretala od 1,5 do dva evra po kilogramu, a sušena šljiva se i dalje najviše izvozi na tržišta Rusije, Slovenije, Hrvatske i Francuske.
Prošle godine je izvezeno 4.158 tona sušene šljive, a u PKS navode da Srbija ima prosečnu godišnju proizvodnju od oko 6.000 tona sušene šljive. Najveća proizvodnja suve šljive je u Kolubarskom, Topličkom i Šumadijskom okrugu.
U PKS objašnjavaju da sveža šljiva namenjena za sušenje treba da se odlikuje krupnim plodovima odgovarajućeg spoljašnjeg izgleda, fleksibilne pokožice, zlatno-žutog mesa, povoljnog odnosa meso-koštica i treba da je ubrana u fazi optimalne zrelosti za ovaj vid prerade.
Da bi se obezbedio standardan kvalitet sušene šljive za domaće i inostrano tržište, treba izabrati pogodne sorte šljiva za sušenje, a u PKS kažu da su sorte koje su preporučljive za proizvodnju za ovu namenu požegača, stenlej, valjevka, čačanska rodna .
Inače, ukupna proizvodnja šljive u 2020. iznosila je 582.547 tona, od čega u regionu Šumadije i zapadne Srbije 388.894 tona, što predstavlja skoro 67 odsto ukupne proizvodnje šljive.
U PKS kažu da ukupna površina pod zasadima šljive u 2020. godini iznosi 73.010 hektara, sa prosečnim prinosom od skoro osam tona po hektaru, što je za oko tri odsto viši prinos u odnosu na prethodnu godinu. Petogodišnji prosek proizvodnje šljive iznosi oko 474.740 tona. U 2020. godini izvezeno je 31.996 tona šljive, od čega čak 86 odsto sveže šljive ili 27.544 tone
(Mondo/Tanjug)
