EVO KAKO NAS BANKE VARAJU! Ne nasedajte na trikove i zamke, zbog sitnice možete ostati bez novca i otići u debeli minus

Nužno zlo ili prijatelj u nevolji, svaki čovek ima svoje viđenje banke i bankara. Činjenica je da se bez njih ne može jer plate, penzije i plaćanja ne mogu da stanu. Ipak, njihovo vladanje svetom izgleda da je ipak gotovo jer se sa bržim putovanjem informacija preko interneta lakše šire i loši glasovi o gotovo svakodnevnim zamkama koje bankari postavljaju klijentima.

Kredit samo uz ličnu kartu

Pojedine banke reklamiraju svoje kredite, najčešće pod nazivom "brzi keš krediti" i to neistinitim tvrdnjama da će im kredit biti odobren čim kroče u banku i pokažu svoju ličnu kartu. Istina je da je ovaj dokument dovoljan samo za neki fiktivan dogovor na prvom sastanku sa bankarom, ali da biste dobili novac, morate da izvadite svu dokumentaciju - administrativnu zabranu overenu kod poslodavca, zahtev za kredit i potvrdu o zaposlenju, kao i dokaz o najmanje šest meseci radnog staža uz zaradu od bar 20.000 dinara.

Osiguranje kredita

Kada pitate koliko ćete novca vraćati kada dobijete kredit, bankari vam gotovo nikada neće reći koje ćete sve troškove imati tokom otplate. Među njima je i osiguranje kredita.

Ovi troškovi nekada iznose i po 10 odsto visine kredita, odnosno, ako uzimate kredit od 10.000 evra, 1.000 evra će vam otići na ove ne baš jasne troškove.

"Osiguranje kredita u slučaju smrtnog slučaja jedan je od uslova da uopšte dobijete kredit. Ali, banke često nalaze način da to osiguranje ne isplate. Na primer, desilo se da je klijent preminuo od srčanog udara tri meseca od početka otplate. Banka nije prihvatila da isplati osiguranje jer bi ga isplatila samo da je čoveka, na primer, udario autobus", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Mala slova u ugovoru

Trik za koji svi znaju ali opet nasedaju na njega je onaj sa pisanjem problematičnih uslova malim slovima. Tako klijent, potpisujući stranice ugovora, isti pročita samo letimično, dok ono ispisano malim slovima - samo preskoči. A baš u tim redovima piše najvažnije.

"Malim slovima je često napisano kolika je realna kamata koju će klijent isplaćivati, da će plaćati mesečno održavanje kredita oko 500 dinara, ili neko dodatno osiguranje, što sve poskupljuje cenu kredita. Na primer, velikim slovima piše da je nominalna kamata šest odsto, a malim se objašnjava da će, u stvari, uz ostale troškove, to da izađe na 11 odsto", objašnjavaju iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Na pomenutom primeru to izgleda ovako: ako želimo kredit od 100.000, uz obećanu fiksnu kamatu od šest odsto, računamo da ćemo na kraju krajeva, platiti ukupno 103.280 dinara. Ipak, ne bude tako, jer nam banka neće dati svih 100.000, već će nam u startu odbiti 2.250 dinara na ime obrade zahteva, 245 za izveštaj kreditnog biroa i 50 za menicu, pa će nam na račun leći 97.455 dinara.

Moratorijum je samo čekanje na ratu

Prošle godine u Srbiji je većina građana prvi put čula za reč "moratorijum". Banke su, kažu, lepo rekle da se pauza u otplati kredita mora naplatiti, ali dobar deo klijenata to nije čuo.

"U najavi prvog moratorijuma jasno je rečeno da će on da bude bez ikakvih troškova, a onda se ispostavilo da dužnici plaćaju dodatnu redovnu kamatu. Na primer, ukoliko im je rata 100 evra, gde im je 70 evra glavnica, a 30 evra kamata, oni tokom tri meseca neće plaćati tri puta po 100, ali hoće tri puta 30 evra, a onih tri puta 100 evra će ih sačekati. Dakle to čekanje je koštalo 90 evra", objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

(MONDO/Alo)