• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

PLANTAŽE NA TAJNIM LOKACIJAMA U SRBIJI, VLASNIKE NIKO NE ZNA: Ulaganje je minimalno, a PRIHODI KAO SEDMICA NA LOTOU!

Osim što se skupljaju po šumama, tartufi se u Srbiji gaje na plantažama na oko 20 različitih lokacija.

 Izvor: YouTube/Screenshot/Audrey CHABERT

Imena vlasnika plantaža tartufa i lokacije plantaža uglavnom nisu poznati javnosti. Većina njih krije svoj identitet zbog straha od potencijalne štete i krađe ove dragocene gljive koja košta i do nekoliko hiljada evra po kilogramu. 

Jedan od uzgajivača tartufa koji je želeo da istane anoniman, otkrio je za MONDO na koji način funkcioniše ovaj biznis, kako se tartufi uzgajaju na platažama i koliko dugo je potrebno da pečurke porastu. 

Tartufi se moraju strogo čuvati, ali garancije za veliki uspeh i zaradu nema. Međutim, onaj koji uspe u ovom poslu, "dobio je sedmicu na lotou", kaže on za MONDO. 

Možda će vas zanimati

KOLIKO KOŠTA KILOGRAM TARTUFA?

Cena zavisi od vrste, starosti, veličine i kvaliteta. Previše mladi ili stari tartufi ne vrede mnogo, tako da je važno da budu zreli i da se pokupe na vreme.

Tokom prošle godine, crni tartufi u Srbiji prodavani su po ceni od oko 550 evra za kilogram. On je upola jeftiniji od belog, ali se može dostići najniža otkupna cena od oko 800 evra po kilogramu. Beli tartufi su najskuplja i najcenjenija vrsta koja vredi i do 1.500 evra. Najkvalitetniji beli tartuf može da naraste i do veličine manje lubenice. Postoje slučajevi kada je samo jedan tartuf koštao i do 330.000 dolara. 

KOŠTA MANJE OD VINOVE LOZE, ALI PROBLEM SU SVINJE I SRNADIĆI

Prema rečima vlasnika plantaže tartufa, ovaj  posao zahteva duplo manje investicija od plantaže vinove loze i u tom smislu nije zahtevan. Potrebno je da se napravi plantaža poput voćnjaka sa zasadima, čiji korenovi su zasejani tartufima.

"Jako je važno da to bude područje gde su nekada bile šume, kako bi tartufi uspeli. Nakon toga, za ovaj posao bitno je dobro navodnjavanje. Gaji se dve do tri godine i sve se pomno se prati. Ako se ne pazi, tartufe može da ošteti zec, pas, srndać, svinja ili neka druga životinja. U ozbiljnom poslu sa plantažama tartufa koriste se dronovi, satelitska praćenja, mehanizacija i ozbiljna ulaganja u bezbednost", kaže za MONDO uzgajivač. 

tartufi,-lov Izvor: MONDO/Goran Sivački/YouTube/Printscreen/Lov i Ribolov/Stanislav Jakica

ZARADA TEK POSLE ŠEST DO DESET GODINA

Prvi rod ove skupocene gljive očekuje se posle treće godine. Prinosi su u početku simbolični, ali se vremenom uvećavaju, kaže naš sagovornik.

"Nije dozvoljena primena nijednog zaštitnog sredstva niti đubriva i potrebno je da se plantaža drži u skroo divljem stanju. Prvi crni tartufi možda stignu posle šest godina, prvi beli najranije posle devet. Narednih 20 godina, ako se proizvodnja nastavi, može da se očekuje prinos od 0,3 kilograma ispod jednog stabla drveta. Berba traje od septembra do novembra i da se bere  obično jednom nedeljno", kaže uzgajivač. 

TARTUFI SE NA PLANTAŽI BERU UZ POMOĆ PASA

Način na koji se beru tartufi je uz pomoć psa tragača jer je tako najeifkasnije.

"Iako velika ulaganja nisu potrebna kada se radi o uzgajanju, pas je veća investicija i to treba uzeti u obzir. Njegova cena može da bude po nekoliko hiljada evra, ali se ispati. Trule gljive ne treba brati jer se njihovim raspadanjem 'obogaćuje' koren i poboljšava rod", kaže naš sagovornik. 

DOGOVOR SA FIRMAMA 

S obzirom na to da je potražnja na tržištu sve veća, a ponuda zbog iscrpljivanja prirodnih nalazišta opada, uzgoj tartufa je prilično perspektivan posao.

"Zbog toga ima i sve više dogovora proizvođača sa velikim firmama, gde se ugovori potpisuju na 20 godina, dok je u tom periodu obezbeđen otkup. U takvim slučajevima, najčešće 70 odsto prihoda ide proizvođaču, a 30 odsto kompaniji", objašnjava naš izvor. 

Iskustvo pokazuje da je uzgoj tartufa osetljiv posao koji traži puno pažnje i stručnosti. To znači da ne treba da se misli da će veliki novac "pasti sa neba". 

"Niko ko se odluči na ovu proizvodnju ne treba da misli da je to način brze i lake zarade.  Da se tartufi tako jednostavno proizvode i da mogu da se tako pouzdano i masovno uzgajaju jedan kilogram bi koštao 30 evra a ne 3.000 evra. Zato ne treba da se naseda na priče o lakoj zaradi, uz malo ulaganja", kaže uzgajivač. 

UZGOJ U STAKLENIKU

Na pojedinim mestima gde se proceni da je to isplativo, određene vrste tartufa se mogu gajiti u staklenicima. Za to se koriste polikarbonatni staklenici.

"Da biste dobili prinos, potrebno je održavati konstantnu temperaturu vazduha na +23 C, a zemlje na +15 C. Staklenik se obično automatizuje pomoću termičkih senzora. Prikaz temperature kontroliše se izvan staklenika kako ne bi došlo do narušavanja ravnoteže temperature. Zemlja mora biti stalno vlažna, pa je u stakleniku postavljeno automatsko navodnjavanje. Tu je prinos bolji ali je ulaganje veće", kaže uzgajivač.

Pročitajte još

Inicijalizacija u toku...

Komentari 9

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Rajko

Kako ovi lupaju..pa da se oni mogu uzgajati..verovatno bi ih negde u svetu vec uzgajali...Izgleda da cemo mi Srbi izmisliti vrucu vodu hahaha..i tartuf kao manja lubenica ..joj opalicu sebi samar da se uverim da ne sanjam..

tole

A jovanjica bila uz put svakom “ ministru”... pa gde ima to

Beogradska seljačina

Bolje kupiti stan na albanskoj rivijeri i izdavati srpskim solarijum/frizer akademcima.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU