SVAKI KLIK VAM SKIDA 15, 30 ILI 60 DINARA: Ova usluga je trebalo da bude besplatna, ali sad mnogi kukaju - gde je novac? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

SVAKI KLIK VAM SKIDA 15, 30 ILI 60 DINARA: Ova usluga je trebalo da bude besplatna, ali sad mnogi kukaju - gde je novac?

Autor Veljko Petranović
Autor Veljko Petranović

E-banking i mobilno bankarstvo, koje je od samog početka predstavljeno kao besplatno - sve je samo ne to.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Mada se brojni klijenti pitaju šta zapravo stvara trošak banaka kada je reč o onlajn transakcijama, mnogi ih nisu ni svesni, a svako plaćanje na "klik" im izbije iz džepa od devet do 15 dinara, pišu "Večernje novosti".

Kada su otvarali elektronske naloge i preuzimali mobilne aplikacije, građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće biti uračunata provizija.

Bez buke, skoro neprimetno, finansijske ustanove su krenule da naplaćuju svaki nalog, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca. Sve to se podudaralo uporedo sa sve većim brojem digitalnih transakcija.

Možda će vas zanimati

Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara, piše list.

Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.

Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu "zlatnu koku", u sve većoj digitalizaciji plaćanja.

Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta.

"Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu“, kažu u Narodnoj banci.

Tako su u 2012. građani i privreda 72.802.538 puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 platnih transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva - 143.414.962, a mobilnog bankarstva - 37.809.125.

Prema poslednjim raspoloživim podacima za ovu godinu, u prva tri meseca već je dogurano do 35.902.177 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva i 12.161.666 plaćanja mobilnim bankarstvom.

Iz godine u godinu raste vrednost platnih transakcija. Tako je 2012. preko e-bankarstva "obrnuto" 12.089 milijardi dinara, što je više od 100 milijardi evra. Prošle godine brojke su porasle na 22.386. milijardi dinara za e-banking i 519 milijardi dinara za m-banking.

(Večernje novosti/MONDO)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 4

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mira

Neverovatno je koliko se truda ulozilo da se klijenti "navuku"na elektronsko bankarstvo i posto sam bila jedan od zaposlenih banke na koju je stavljen katanac, kad se danas osvrnem, sve sto sam izrekla ni pas s maslom ne bi pojeo, samo da se utopi "proizvod". I jos si dobijao po nosu ako ne ispunis normu. Danas kad mi se naplate sa racuna svi troskovi, sramota me je sta sam sve govorila samo da klijent proguta udicu. A za el.bankarstvo ja stvarno ne znam ni danas koje to troskove banka ima.

Burazer

Zato zatvori racun i platu primaj na blagajni. Koverat u dzep kao nekada. Nema odrzavanja racuna i zackokjica koje i ne vidimo i ne znamo kako nas sve varaju i gde nam sve uzimaju.

Демагог

Ја сам прешао у МТС банку зато што су све електронске услуге биле бесплатне, а сад их утапају у Поштанску штедионицу где ће све то папрено наплаћивати и у коју банку сад да пређем?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU