KOLIKO DANA ODMORA IMATE? Pravo na godišnji se stiče posle jednog meseca, a evo kako da izračunate KOLIKO vam sleduje

U vreme kada većina zaposlenih koristi svoje ustavom zagarantovano pravo na godišnji odmor, mnogi koji su se skoro zaposlili ili rade u privatnom sektoru često imaju nedoumice na koliko dana odmora imaju prava.

U prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da dobije godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon isteka mesec dana provedenih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Minimalni broj dana godišnjeg odmora određen je Zakonom o radu, uvećava se prema doprinosu na radu, uslovima rada, radnom iskustvu, stručnoj spremi zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

• Radnog iskustva (za pet godina radnog iskustva dodaju se tri radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva- četiri radna dana)
• Složenosti poslova ( za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se dva radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu- četiri radna dana)
• Doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude)
• Uslova rada (npr. rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum)
• Brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično.

"U praksi će najduži godišnji odmor imati radnici zaposleni u velikim radnim sistemima, u kojima postoje ispregovarani kolektivni ugovori, poput javnih preduzeća "Elektroprivreda" ili "Pošta Srbije" i sličnih, a najkraći godišnji odmor će imati zaposleni kod privatnika, na primer, gde je zaštita prava obezbeđena samo ugovorom o radu i opštim propisima, odnosno Zakonom o radu. Tako će radnik iste starosti i radnog staža, u jednom slučaju imati 20 dana, a u drugom, na primer, 40 dana, zavisno gde kod kog je poslodavca zaposlen", objašnjava Čedić za Biznis.rs.

(MONDO)