Međunarodni monetarni fond je svojim oštrim uslovima za dobijanje kredita za istočnoevropske zemlje, obezbedio preživljavanje država, ali je ozbiljno naškodio privredi u pojedinim zemljama, ocena je Centra za ekonomska i politička istraživanja
Međunarodni monetarni fond (MMF) je, svojim oštrim uslovima za dobijanje kredita za istočnoevropske zemlje, obezbedio preživljavanje država, ali je ozbiljno naškodio privredi u pojedinim zemljama, ocena je renomiranog vašingtonskog Centra za ekonomska i politička istraživanja (CEPR).
Analiza CEPR potvrđuje stav kritičara, koji MMF-u prebacuju prestroge uslove i nedostatak socijalne osetljivosti, ocenio je danas bečki dnevnik “Standard".
Usred globalne ekonomske i finansijske krize, MMF je kreditima pomogao mnogim državama, ali je ta aktivnost samo pogoršala stanje privreda u pojedinim zemljama, ocenio je CEPR, posebno navodeći Ukrajinu, Mađarsku i Letoniju.
Osvrćući se na te tri zemlje, CEPR ističe da je MMF trebalo da primeni senzibilniji pristup, kako bi bilo izgubljeno manje radnih mesta i umerenije umanjena socijalna pomoć.
U slučaju Ukrajine je MMF čak doprineo i političkoj destabilizaciji zemlje, konstatuje poznata američka institucija.
Debata o svrsishodnosti pomoći MMF ponovo je oživela sećanja na ranije krizne intervencije Fonda, na primer, tokom 90-tih godina u Aziji, kada je MMF-u takođe zamerana socijalna nepravda, podseća bečki list.
Kao i sada, kritikovani su uslovi pod kojima su dodeljivani krediti, jer je MMF od država zahtevao štednju i otvaranje tržišta.
Kod aktuelne krize MMF je stalno ukazivao da je povukao pouke iz prošlosti i argumentovao je da više ne zahteva striktne reforme.
Međutim, CEPR ukazuje da je MMF od Mađarske, Ukrajine i Letonije zahtevao nepotrebnu tvrdu budžetsku disciplinu i delimično je loše procenio težinu krize.
Na primeru Ukrajine, kojem je MMF novembra prošle godine odobrio kredit u visini od 16,4 milijarde dolara, CEPR ukazuje da je zauzvrat traženo obustavljanje zaduživanja. Međutim, Ukrajina je imala umereni državni dug, koji je iznosio svega 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ocena je CEPR da je ukrajinskoj vladi trebalo omogućiti da se protiv krize bori paketom državnog stimulansa.
(Tanjug)
Analiza CEPR potvrđuje stav kritičara, koji MMF-u prebacuju prestroge uslove i nedostatak socijalne osetljivosti, ocenio je danas bečki dnevnik “Standard".
Usred globalne ekonomske i finansijske krize, MMF je kreditima pomogao mnogim državama, ali je ta aktivnost samo pogoršala stanje privreda u pojedinim zemljama, ocenio je CEPR, posebno navodeći Ukrajinu, Mađarsku i Letoniju.
Osvrćući se na te tri zemlje, CEPR ističe da je MMF trebalo da primeni senzibilniji pristup, kako bi bilo izgubljeno manje radnih mesta i umerenije umanjena socijalna pomoć.
U slučaju Ukrajine je MMF čak doprineo i političkoj destabilizaciji zemlje, konstatuje poznata američka institucija.
Debata o svrsishodnosti pomoći MMF ponovo je oživela sećanja na ranije krizne intervencije Fonda, na primer, tokom 90-tih godina u Aziji, kada je MMF-u takođe zamerana socijalna nepravda, podseća bečki list.
Kao i sada, kritikovani su uslovi pod kojima su dodeljivani krediti, jer je MMF od država zahtevao štednju i otvaranje tržišta.
Kod aktuelne krize MMF je stalno ukazivao da je povukao pouke iz prošlosti i argumentovao je da više ne zahteva striktne reforme.
Međutim, CEPR ukazuje da je MMF od Mađarske, Ukrajine i Letonije zahtevao nepotrebnu tvrdu budžetsku disciplinu i delimično je loše procenio težinu krize.
Na primeru Ukrajine, kojem je MMF novembra prošle godine odobrio kredit u visini od 16,4 milijarde dolara, CEPR ukazuje da je zauzvrat traženo obustavljanje zaduživanja. Međutim, Ukrajina je imala umereni državni dug, koji je iznosio svega 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ocena je CEPR da je ukrajinskoj vladi trebalo omogućiti da se protiv krize bori paketom državnog stimulansa.
(Tanjug)
